U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba postupka predviđena članom 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju je revizijom ukazano, po članu 407. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 25.12.1997. godine. U skladu sa izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 08.04.2019. godine, kojima je izmenjen opis poslova radnog mesta ... na kome je tužilac radio, stranke su zaključile aneks ugovora o radu 16.04.2019. godine, kojim su poslovi radnog mesta izmenjeni i opisani na način određen navedenim Pravilnikom. Tuženi je u svrhu racionalizacije i reorganizacije procesa rada izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 28.08.2020. godine, ukinuo radno mesto na kome je tužilac bio zaposlen kao jedini izvršilac. Pravilnik je stupio na snagu 05.09.2020. godine, a spornim rešenjem od 07.09.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu kod tuženog, sa detaljnim obrazloženjem razloga za njegovo donošenje. Tužiocu je isplaćena otpremnina. Poslove koje je obavljao tužilac nastavila je da obavlja šef službe u kojoj je ranije bilo sistematizovano njegovo radno mesto, u skladu sa opisom svog radnog mesta , da obavlja i druge poslove po nalogu poslodavca. Nakon otkaza ugovora o radu tužioca tuženi je zaključio ugovor o poslovnoj saradnji sa „Šumadija sajmom“ d.o.o. Kragujevac i JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevca, na osnovu kojih je zaključeno više ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali ni jedno lice angažovano na ovaj način nije obavljalo poslove koji su bili u opisa posla radnog mesta tužioca.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je osporeno rešenje zakonito u smislu odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 158. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), pošto je rezultat sprovedenih organizacionih promena racionalizacije zaposlenih, koje su izvršene izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog. Autonomno je pravo poslodavca da vrši organizaciju rada, a u nadležnosti suda nije da ispituje i ceni celishodnost ovakvog postupanja. Tuženi zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima nije trećim licima poverio obavljanje poslova koji su ranije bili u opisu radnog mesta tužioca, pa nema povrede i zabrane iz člana 182. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dođe do smanjenja obima posla.

Članom 182. stavom 1. Zakona o radu propisano je da ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. stav 5. tačka 1. tog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa. Stavom 2. propisano je da ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključenje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Institut „zabrane zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opšte važeći princip u ugovornom pravu (član 13. ZOO), koji se primenjuje u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinske razloge insistuta tehnološkog viška, kao posebnog otkaznog razloga. Iz člana 179. stav 5. tačka 1. i pravila koja su sadržana u članovima 153. – 162. Zakona o radu proizlazi da je svrha tehnološkog viška otpuštanje radnika zbog bolje organizacije, tehnoloških promena i zbog ekonomskih promena. Zakon ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. U konkretnom slučaju poslovi koje je obavljao tužilac bili su sistematizovani u okviru radnog mesta, na kome je postojao samo jedan izvršilac – tužilac, a koje je izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog 28.08.2020. godine ukinuto. Ove poslove preuzeo je da obavlja šef odeljenja, nakon otkazivanja ugovora o radu na istim poslovima nisu radno angažovana treća lica, pa nema elemenata za zaključak da je tuženi zloupotrebio otkazani razlog.

Navodi revizije kojima se ponavljaju žalbeni navodi, o čijoj neosnovanosti se drugostepeni sud izjasio, nisu posebno obrazloženi u smislu člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić