U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a drugostepeni sud je dao jasne razloge o neosnovanosti bitnih žalbenih navoda, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stavova 1. i 2. ZPP na koju je revizijom ukazano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim 01.07.2022. godine zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova ... u poslovnom prostoru tuženog u ... . Ovim ugovorom stranke su predvidele probni rad tužilje do 04.10.2022. godine, sa pravom oba ugovarača da otkažu ugovor sa otkaznim rokom od pet dana. Predviđeno je da će probni rad tužilje pratiti tuženi procenjujući njenu stručnu i radnu sposobnost pre isteka probnog perioda, te ukoliko ona ne pokaže odgovarajuće stručne i radne sposobnosti prestaje joj radni odnos danom isteka trećeg meseca od dana stupanja na rad. Na osnovu praćenja rada tužilje ovlašćeno lice tuženog je 01.09.2022. godine sačinilo mišljenje, sa predlogom direktoru da se tužilji otkaže radni odnos pre isteka roka za probni rad, u kome navodi razloge po kojima tužilja nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, remetila je međuljudske odnose, te je prema gostima bila krajnje neljubazna i bahata, što se ne može tolerisati imajući u vidu da se tuženi bavi ugostiteljskim uslugama. Direktor tuženog je 01.09.2022. godine, na osnovu člana 192. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 36. stav 3. Zakona o radu, te članom 3. Ugovora o radu od 01.07.2022. godine otkazao tužilji ugovor o radu sa probnim radom, sa otkaznim rokom od pet dana i konstatovao da joj radni odnos prestaje zaključno sa 08.09.2022. godine. Na poziv ovlašćenog lica tužilja je 09.09.2022. godine vratila ključ lokala u kome je radila i zaduženu uniformu, ali je odbila da potpiše prijem rešenja o otkazu ugovora o radu. Istog dana ovo rešenje istaknuto je na oglasnu tablu tuženog. Tužilja je podnela tužbu 10.11.2022. godine, kojim je postavila primarni tužbeni zahtev, a na ročištu 24.04.2023. godine postavila je eventualni tužbeni zahtev.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, sa polazištem na odredbe člana 36. Zakona o radu, kojima je propisano zaključenje ugovora o radu za poslove za koje je potrebna prethodna provera znanja i sposobnosti, te mogućnost poslodavca da otkaže ugovor o radu bez sprovođenja procedure uz otkazni rok od najmanje pet radnih dana ukoliko zaposleni ne pokaže zadovoljavajuće rezultate na probnom radu, nižestepeni sudovi zaključuju da utvrđeno činjenično stanje ne daje osnova navodima tužbe da je postojao mobing i maltretiranje od kolega sa posla, odnosno da je tužilja postizala zadovoljavajuće rezultate u toku probnog rada. Tužba u delu eventualnog tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, koji je postavljen 24.04.2023. godine odbačena je na osnovu člana 195. Zakona o radu zbog nastupanja prekluzije, kod utvrđenja da je nakon odbijanja prijema rešenje o otkazu istaknuto na oglasnu tablu tuženog 09.09.2022. godine, odnosno da je u svakom slučaju ono uručeno tužilji u toku trajanja ove parnice uz odgovor na tužbu 29.12.2022. godine. Deo primarnog i eventualnog tužbenog zahteva za naknadu štete odbijen je zbog nepostojanja osnova za ovakvo obavezivanje tuženog po odredbama člana 191. Zakona o radu. Prvostepeni sud napominje i da zbog specifičnosti otkazivanja ugovora o radu pre isteka trajanja probnog rada nije postojala obaveza tuženog da tužilju upozori o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Ovu napomenu drugostepeni sud ceni bez uticaja na odluku u predmetnoj parnici, imajući u vidu da je tužilja prekludirana sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kako o primarnom, tako i o eventualnom tužbenom zahtevu.

Pravni put zaštite u slučaju povrede prava zaposlenog zbog nezakonitog prestanka radog odnosa propisan je članom 195. Zakona o radu. Odredbom stava 1. ovog člana zakona propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo, ili kada je saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom drugim ovog člana zakona propisano je da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Po utvrđenom činjeničnom stanju ne postoje nezakonite radnje tuženog, poslodavca kojima su povređena prava tužilje vezana za prestanak radnog odnosa, iz kojih razloga je pravilno odbijen primarni tužbeni zahtev kao neosnovan. Tužilja je nakon isteka zakonom predviđenog roka za sudsku zaštitu postavila eventualni tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu, pa kako se navodi o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ne mogu sa uspehom isticati u revizijskom postupku, Vrhovni sud upućuje na potpune i pravilne razloge na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali odluku o ovom delu zahteva.

Pravilno je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete, pošto nema pravnog osnova za isplatu u smislu člana 191. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković