Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju kojim je predložio da se revizija odbije.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija dozvoljena u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14).

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje. Revizijom se osporava ocena dokaza, a time u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje. Međutim, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ( propisuje član 407. stav 3. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, ugovorom o radu zaključenim 01.09.2014. godine, radi obavljanja poslova asistent direktora, uz ugovoren probni rad u trajanju od 6 meseci, počev od stupanja na rad 01.09.2014. godine. Ugovorom je predviđeno da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom u trajanju od 5 radnih dana. Rešenjem direktora tuženog od 25.02.2015. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu jer nije zadovoljila na probnom radu, uz konstataciju da joj radni odnos prestaje dana 28.02.2015. godine, istekom roka na koji je ugovoren probni rad. U proceni rada tužilje od 20.02.2014. godine, donetoj od strane direktora tuženog, a tužilji dostavljenoj 25.02.2015. godine, navedene su negativne karakteristike tužiljinog rada, nedovoljnog interesovanja i znanja prodajnog programa, uz zaključnu konstataciju da za vreme probnog rada nije pokazala odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, te da nije ispunila zahteve posla koji obavlja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pozivom na član 36. i član 179. Zakona o radu i Konvenciju MOR 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, smatrao da je direktor tuženog bio dužan da tužilju koja je bila na probnom radu, jasno uputi na koji način da poboljša rad i u kom roku da izvršava obaveze, sa jasnim nalozima i uputstvima za rad kroz pisanu instrukciju o načinu poboljšanja rezultata rada, pa kako tuženi nije ispoštovao tu proceduru, osnovanim je ocenjen zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, a takođe i zahtev za isplatu novčanog iznosa na ime tri zarade, pozivom na član 191. stav 5. Zakona o radu.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda. Uz drugačiju ocenu o značaju utvrđenih činjenica, drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Pobijanom odlukom je obrazloženo da primeni odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu nije bilo mesta u činjeničnoj situaciji konkretnog slučaja, da je tuženi postupio u skladu sa odredbom člana 36. stav 4. Zakona o radu, pa kako je tužilji radni odnos prestao po isteku šest meseci, za koji period je ugovoren probni rad, a na osnovu mišljenja neposrednog rukovodioca koji je ocenio da tužilja nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, odnosno nije ispunila zahteve posla koji obavlja, to je rešenje o oprestanku radnog odnosa zakonito i nema osnova za isplatu tri zarade u smislu člana 191. stav 5. istog zakona.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i akcesoran zahtev za isplatu novčanog iznosa kao naknade štete.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) je propisano u članu 36. da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad (stav 1.), da probni rad može trajati najduže šest meseci ( stav 2. ), da poslodavac i zaposleni mogu za vreme probnog rada da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana (stavu 3.), da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4.).

Zakonom o radu predviđena je mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti. Upravo takav ugovor je zaključen između stranaka. Radne sposobnosti tužilje u toku trajanja probnog rada su ispoljene, predstavljale su predmet ocene od strane njenog neposrednog rukovodioca koji je konstatovao da njen rad ne zadovoljava zahteve posla za koji je zasnovala radni odnos sa probnim radom i kao direktor doneo rešenje o otkazu ugovora o radu po kojem tužilji radni odnos kod tuženog prestaje sa danom isteka ugovorenog perioda probnog rada. U prisustvu ovih činjenica, nema uslova za poništaj osporenog rešenja donetog u skladu sa članom 192. i članom 36. Zakona o radu.

Prema sadržini citirane odredbe člana 36. stav 3. Zakona o radu, poslodavac i zaposleni mogu u toku trajanja celog perioda probnog rada učiniti otkaz ugovora o radu sa otkaznim rokom od najmanje pet radnih dana, što predstavlja odustajanje od ugovora po sopstvenoj dispoziciji, a po izričitom zakonskom osnovu. Tuženi je u pobijanom rešenju naveo razloge zbog kojih nalazi da tužilja na probnom radu nije zadovoljila zahteve posla, što je u sprovedenom sudskom postupku razmatrano, ali nije dovedeno u pitanje ni u pogledu ovlašćenja direktora da mišljenje formira prema dostupnim izvorima saznanja, ni po zakonskom ovlašćenju da odluči o odustajanju od ugovora. Zato činjenice i pitanja koja se revizijom potenciraju ostaju bez odlučnog uticaja. Imajući u vidu da je ugovoren bio probni rad, pobijeno rešenje o otkazu ugovora o radu ne odnosi se na razlog propisan odredbom člana 179. tačka 1. Zakona o radu i zahtevanu proceduru pre upotrebe tog razloga za otkaz ugovora o radu.

Iz iznetih razloga, revizija nije osnovana u pobijanju pravnosnažne presude kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. O troškovima postupka je odlučeno u skladu sa odredbama člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP.

Tužilji ne pripada naknada troškova revizijskog postupka, s obzirom da je revizija odbijena kao neosnovana. Neosnovan je i zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji. Odgovor na reviziju ne predstavlja nužni i neophodni trošak u parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. i člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić