Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4532/2023
19.01.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Janković, advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja „dr Dušan Savić Doda“ iz Beočina, koga zastupa punomoćnik Danijel Ignjatić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1964/23 od 19.07.2023. godine, u sednici održanoj 19.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1964/23 od 19.07.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1964/23 od 19.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 307/23 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime doplate do iznosa minimalne zarade isplati 8.454,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 6.675,56 dinara počev od 17.11.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu za period od 01.07.2018. godine do 30.06.2021. godine, na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati 142.200,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 112.015,05 dinara počev od 17.11.2022. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom petim izreke, oslobođen je tužilac obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1964/23 od 19.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je pravnosnažnom presudom odlučeno, a u delu koji se revizijom pobija, je isplata po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu ovih naknada, u navedenim iznosima, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 01.07.2021. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 142.200,26 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužioca nedozvoljena.