Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4535/2022
20.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 723/22 od 25.03.2022. godine, u sednici održanoj 20.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 723/22 od 25.03.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 723/22 od 25.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2335/20 od 25.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi u ovoj pravnoj stvari.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 723/22 od 25.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2335/20 od 25.11.2021. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava žalbe.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u situaciji kada tužilac nije obavljao faktički rad. O ovom zahtevu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega su revizijski navodi kojima se ukazuje na neujednačenu sudsku praksu neosnovani. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.