Rev2 4537/2022 3.19.1.25.1.4; posebna revizija; 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4537/2022
01.02.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Pavlica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Republički hidrometereološki zavod, Beograd, koju zastupa Državni pravobranilac, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 886/22 od 13.04.2022. godine, u sednici održanoj 01.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 886/22 od 13.04.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 886/22 od 13.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19565/18 od 24.03.2021. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da za nju uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS, Filijala Beograd, za period radnog angažovanja tužilje navedene u tom stavu izreke, prema važećoj stopi od važeće zakonske osnovice u trenutku isplate. Stavom II izreke, utvrđeno je da je tužba u delu kojim je traženo da se tužilji uplate pripadajući doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS, Filijala Beograd, za period od 15.04.1999. godine do 15.10.2005. godine i za period od 15.04.2018. godine do 15.10.2018. godine, povučena. Stavom III izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.800,00 dinara. Stavom IV izreke, odbijen je zahtev za kamatu na troškove parničnog postupka za period od presuđenja 24.03.2021. godine, pa do dana kada su nastupili uslovi za izvršenje. Stavom V izreke, odbačen je zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih taksa.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 886/22 od 13.04.2022. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19565/18 od 24.03.2021. godine, u stavu I i III izreke.

Stavom II izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužene.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je uplata za tužilju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS, za period njenog radnog angažovanja na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ispaljivanju protivgradnih raketa. Odluka nižestepenih sudova doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i zasnovana na pravilu o teretu dokazivanja propisanom odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku, pošto tužena nije dokazala da je izvršila svoju obavezu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužilju na osnovicu isplaćene naknade. S tim u vezi, navodima revizije revidenta o pogrešno primeni materijalnog prava, ustvari se ukazuje na pogrešnu i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U imovinsko-pravnim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi uplate pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period svog radnog angažovanja, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS, Filijala Beograd, tužilja je podnela 02.11.2018. godine, a u tužbi nije označena vrednost predmeta spora. Prvostepeni sud je tužilju obavezao da plati taksu na tužbu u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić