Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojana Ljubinović Andrejić advokat iz ..., protiv tužene Gradske opštine Surčin, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Gradske opštine Surčin, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1487/19 od 08.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2023 godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1487/19 od 08.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1487/19 od 08.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 4266/13 od 05.02.2019. godine u stavu prvom, trećem i petom izreke kojima je usvojen predlog za određivanje privremene mere i naloženo tuženoj da tužilju vrati na rad u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, a koja će trajati do pravnosnažnog okončanja ovog postupka, poništeno rešenje načelnika Opštinske uprave Gradske opštine Surčin broj ../2006 od 11.10.2006. godine kojim je utvrđeno da je tužilja ostala neraspoređena počev od 27.10.2006. godine i rešenje broj ../2006 od 31.10.2006. godine kojim je odbijen prigovor tužilje i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 217.500,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti u smislu člana 506. stav 1. tog zakona.

Rešenjem R4 6/22 od 23.09.2022. godine Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je nedopuštena revizija tužene izjavljena protiv presude tog suda Gž1 1487/19 od 08.07.2019. godine, shodno odredbi člana 395. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 14.11.2006. godine radi poništaja rešenja od 11.10.2006. godine kojim je utvrđeno da je tužilja ostala neraspoređena i rešenja od 31.10.2006. godine kojim je odbijen prigovor tužilje, kao i radi vraćanja tužilje na rad.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 439. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja kojim je utvrđeno da je tužilja ostala neraspoređena i kojim je odbijen prigovor tužilje, te vraćanje tužilje na rad. S toga je, Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužene nije dozvoljena, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić