Tužilac je 30.05.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Jagodini Gž1 186/07 od 24.12.2007. godine, na osnovu člana 422. tačka 11. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) kojim je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku. U predlogu je navedeno da je tužilac 24.05.2016. godine saznao za postojanje razloga za ponavljanje postupka (odluka Ustavnog suda), pa je uz predlog za ponavljanje postupka dostavio odluku Ustavnog suda Už 1757/2009 od 27.09.2012. godine. Navedenom odlukom je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe DD presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 814/09 od 18.06.2009. godine i presudom opštinskog suda u Vranju P1 356/08 od 03.07.2008. godine, povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na rad, koji su zajemčeni članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava RS (pri čemu nije navedeno da ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu).

Pobijanim rešenjem drugostepenog suda, odbačen je, kao nedozvoljen, predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Jagodini Gž1 186/07 od 24.12.2007. godine, uz obrazloženje da se razlozi, uslovi i rokovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka imaju ceniti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme vođenja i okončanja postupka čije se ponavljanje traži, te kako je u konkretnom slučaju postupak vođen i okončan po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 125/04) koji nije predviđao odluku Ustavnog suda kao razlog za ponavljanje postupka, to je u smislu odredbe člana 426. ZPP odbačen predlog tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je stav nižestepenog suda da nema pravnog osnova za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.

Naime, postupak čije se ponavljanje traži, pokrenut je tužbom podnetom 23.09.2005. godine. Presudom Okružnog suda u Jagodini Gž1 186/07 od 24.12.2007. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Despotovcu P1 493/06 od 18.01.2007. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tužene od 24.05.2005. godine i da se tužena obaveže da tužioca vrati u radni odnos, i tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka, iz čega proizlazi da je postupak u toj pravnoj stvari sproveden i okončan po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04 (član 491. stav 1. tog zakona).

Predlog za ponavljanje postupka podnet je 30.05.2016. godine u vreme primene Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/2014), sa pozivom i na odredbe člana 426. tačka 9, 10. i 12. tog zakona. Međutim, ovaj zakon se u konkretnom slučaju ne primenjuje zbog pravila o vremenskom važenju zakona, već je za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka merodavan Zakon o parničnom postupku objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04, koji je važio 24.12.2007. godine kada je doneta drugostepena presuda kojom je preinačena prvostepena presuda od 18.01.2007. godine, pa je postupak sproveden i okončan prema tom zakonu (član 491. stav 1).

U merodavnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04) razlozi za ponavljanje postupka propisani su članom 422. u deset tačaka, među kojima nije propisan razlog koji se odnosi na postupak po ustavnoj žalbi. Naime, tek je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 111/09 od 29.12.2009. godine, dopunjen član 422. na način da je dodata nova tačka 11. kojom je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Kako se razlozi, uslovi i rokovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postuka imaju ceniti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme vođenja i okončanja postupka čije se ponavljanje traži, a u konkretnom slučaju to je Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 125/04) koji nije predviđao odluku Ustavnog suda kao razlog za ponavljanje postupka, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je predlog tužioca nedozvoljen primenom člana 426. ZPP.

Neosnovani su navodi u reviziji da je tužilac podneo predlog za ponavljanje u smislu odredbe člana 426. tačka 11. i 12, u vezi člana 428. stav 1. tačka 4. i 6. i stava 3. važećeg ZPP, kada je stekao mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava, odnosno odluku Ustavnog suda, jer u predlogu za ponavljanje postupka koji je podnet 30.05.2016. godine, tužilac se nije pozvao na odluku Evropskog suda za ljudska prava od 12.01.2016. godine, niti je predložio da se postupak ponovi na osnovu člana 422. tačka 10. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 125/04.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud primenom člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić