.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4555/2022
03.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milica Knežević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ iz Novog Sada, koju zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3386/22 od 31.08.2022. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3386/22 od 31.08.2022.godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3386/22 od 31.08.2022.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 90/22 od 30.05.2022. godine, utvrđeno je da je tužba tužilja u delu tužbenog zahteva za isplatu razlike plate za mart 2021. godine sa zateznom kamatom povučena; usvojen je tužbeni zahtev tužilja i obavezana tužena da tužiljama na ime razlike plate, za period od decembra 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog od tih iznosa do isplate i obračunatu zateznu kamatu, kao u izreci; obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 128.758,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3386/22 od 31.08.2022. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje iz nekog od razloga propisanog stavom 1. navedenog člana. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od prakse revizijskog suda (presuda Rev 2 1468/2018 od 07.11.2019. godine) i zasnovana je na gramatičkom i ciljnom tumačenju člana 3. stav 1. tačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama. Uz reviziju nisu priložene drugačije presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili tumačenja prava.
Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 25.01.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
