Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4558/2022
15.08.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ iz Resavice, OJ RGP „Aleksinački rudnik“ i tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, glavna filijala osiguranja Jagodina, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5676/21 od 31.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 15.08.2024. godine, doneo je:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5676/21 od 31.05.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 164/21 od 15.09.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog umanjenja opšte radne sposobnosti (invalidnosti) usled povrede na radu pretrpljene 28.11.2015. godine isplati 28.200,00 dinara sa zateznom kamatom od 23.10.2018. godine do isplate, dok je preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara sa zateznom kamatom za period od 28.11.2016. godine do 23.10.2018. godine, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 61.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5676/21 od 31.05.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ da tužiocu na ime naknade materijalne štete usled povrede na radu pretrpljene 28.11.2015. godine - na ime umanjenja opšte radne sposobnosti - invalidnosti isplati 28.200,00 dinara sa zateznom kamatom od 23.10.2018. godine do isplate i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka sa kamatom. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 3.987,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je oceno da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog JP PEU „Resavica“ iz Resavice, na poslovima ... . Dana 28.11.2015. godine, tužilac se povredio na radnom mestu na poziciji „...“ u jami, tako što se prilikom dopreme lanca za transporter okliznuo, udario u podgradni čelični okvir, te zadobio povredu u vidu istegnuća vratnog dela kičmenog stuba sa pojavom kičmene kile u visini između petog i šestog vratnog pršljena. Ova povreda je u vreme nastanka predstavljala laku telesnu povredu na gornjoj granici ove grupe povreda, zbog koje povrede je tužilac bio privremeno nesposoban za rad, a opšta radna sposobnost (invalidnosti) je umanjena za 10%. Tužiočev doprinos nastanku nezgode iznosi 60%. Tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ je na osnovu Odluke o likvidaciji štete, dana 22.06.2016. godine isplatila tužiocu iznos od 11.800,00 dinara na ime dnevne naknade za 118 radnih dana, prema polisi osiguranja broj 19-6164093 0, za period važenja od 01.07.2015. do 01.07.2018. godine, sa konstatacijom da na osnovu dostavljene medicinske dokumentacije i mišljenja lekara cenzora navedena povreda nije ostavila trajne posledice u smislu umanjenja opšte radne sposobnosti - invaliditeta, kao isključive posledice povrede. Delimičnom presudom P1 80/2017. godine, obavezan je tuženi poslodavac JP „Resavica“ da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove, strah i umanjenje životne aktivnosti, a odbijen je tužbeni zahtev da se tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ solidarno obaveže na naknadu nematerijalne štete.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 942. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prvostepenu preinačio i tužbeni zahtev odbio, sa pozivom na teret dokazivanja, s obzirom da tužilac preko veštaka odgovarajuće struke ili nadležne komisije RF PIO nije dokazao da li postoji potpuni ili delimični gubitak radne sposobnosti i u čemu se sastoji i da li je taj vid štete predviđen predmetnim osiguranjem, a tužena je odbila njegov zahtev za naknadu štete.

Prema oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 897. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Odredbom člana 942. Zakona o obligacionim odnosima-ZOO propisano je da u ugovorima o osiguranja lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) visina osigurane svote, koju je osiguravač dužan isplatiti kad nastupi osigurani slučaj, utvrđuje se u visini prema sporazumu ugovornih strana. Članom 943. istog zakona, propisana je sadržina polise osiguranja života, a članom 946. ovog zakona osiguranje trećeg lica.

Odredbom člana 1. stav 1. Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) Kompanije „Dunav osiguranje“, propisano je da su Opšti uslov za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) sastavni deo ugovora o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja koji ugovarač osiguranja zaključuje sa Kompanijom „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, a stavom 2. da se ovim Uslovima regulišu prava i obaveze između ugovarača osiguranja i osiguravača po ugovorenim oblicima osiguranja i to: smrti koja nastupi kao posledica nesrećnog slučaja; trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta); prolazne nesposobnosti za rad (dnevna naknada); narušavanje zdravnja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja). Prema članu 18. stav 4. procenat invaliditeta se određuje prema Tabeli za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) osiguranika kao posledica nesrećnog slučaja (nezgode), koja je prema članu 24. Opštih uslova sastavni deo istih.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja i navedenih odredaba ZOO i Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) Kompanije „Dunav osiguranje“, pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev. Tužilac je kritičnom prilikom pretrpeo povredu na radu koja predstavlja laku telesnu povredu, zbog koje je bio privremeno nesposoban za rad. Tužilac nije dokazao da je reč o povredi koja ima za posledicu utvrđivanje procenta invaliditeta u skladu sa Tabelom za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) osiguranika kao posledica nesrećnog slučaja (nezgode), kao i da se radi o trajnom invaliditetu. Stoga, se neosnovano revizijom ukazuje da je reč o šteti koja je pokrivena osiguranjem.

Kod izloženog, revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka u smislu člana 165. ZPP pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.