Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je drugostepeni sud odlučivao na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, a bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu zaključenog 30.12.1986. godine i aneksa ugovora o radu od 31.03.2015. godine kojim je raspoređena na poslove ... u pogonu ... sve do 07.04.2017. godine, kada joj je rešenjem tuženog broj ... od ...2017. godine, prestao radni odnos kao tehnološkom višku zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena usled ekonomskih i organizacionih promena. Tuženi je dana 20.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, istog dana ga je objavio na oglasnoj tabli, a stupio je na snagu 01.03.2017. godine. Ovim Pravilnikom ukinuto je radno mesto tužilje. Odbor direktora tuženog je 13.03.2017. godine, utvrdio Predlog programa rešavanja viška zaposlenih koji je usvojen 24.03.2017. godine, dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Samostalnom sindikatu, koji su se izjasnili. Tužilji je po osnovu prestanka radnog odnosa kao tehnološkom višku isplaćena otpremnina. U pogonu ... pored tužilje radila je još jedna zaposlena kojoj je prestao radni odnos jer je navedeni pogon prestao da postoji. Rešenje o otkazu ugovora o radu od ...2017. godine, potpisao je zamenik generalnog direktora tuženog BB na osnovu pismenog punomoćja generalnog direktora tuženog VV od 03.04.2017. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev za reintegraciju tužilje.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ...95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je nastao otkazni razlog iz citirane odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Tuženi je u sudskom postupku, dostavljanjem Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova od 20.02.2017. godine sa organizacionom šemom, Odluke o utvrđivanju programa viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016. i 2017. godinu sa organizacionom šemom, Predloga programa za rešavanja viška zaposlenih iz marta 2017. godine i dokaza da je isti dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i organizaciji Samostalnog sindikata „Trayal korporacija“ a.d. Kruševac, dokazao da je prestanak radnog odnosa tužilje posledica ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca usled kojih je došlo ne samo do ukidanja radnog mesta na kojem je tužilja radila, već i do ukidanja cele organizacione celine- Pogona ..., kao i više drugih radnih mesta, odnosno do smanjenja broja zaposlenih kod tuženog, zbog čega je od 47 smanjen broj na 35 zaposlenih. U Pogonu ..., pored tužilje radila je još jedna zaposlena i obema je prestao radni odnos zbog ukidanja celog pogona, a tuženi je pre donošenja rešenja koje je predmet spora doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je radno mesto tužilje ukinuto i Program rešavanja viška zaposlenih, na koji su se izjasnili Nacionalna služba za zapošljavanje i Samostalni sindikat. Tuženi kao poslodavac, nije imao mogućnosti da tužilju premesti na druge poslove. Rešenje koje je predmet spora je potpisalo ovlašćeno lice, tužilji je isplaćena otpremnina, pa je tuženi u pogledu otkaza ugovora o radu, primenom odredaba članova 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u svemu postupio u skladu sa odredbama čl. 153-160. istog Zakona.

Neosnovani su i navodi u reviziji tužilje da je rešenje koje je predmet spora potpisalo neovlašćeno lice, s obzirom da se u spisima predmeta nalazi punomoćje od 03.04.2017. godine, kojim je generalni direktor tuženog ovlastio zamenika generalnog direktora da u njegovo ime, a za račun poslodavca može potpisivati rešenja o otkazu ugovora o radu, sporazume o regulisanju međusobnih prava i obaveza za zaposlene koji su utvrđeni kao višak zaposlenih po Programu rešavanja viška zaposlenih od 24.03.2017. godine.

Imajući u vidu da je tužilji ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njen zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić