.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4563/2022
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1091/2022 od 10.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12. aprila 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1091/2022 od 10.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1091/2022 od 10.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1893/21 od 06.10.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da tužena isplati tužilji iznos od 54.344,00 dinara, na ime neisplaćene jubilarne nagrade, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.6.2018. godine do konačne isplate i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1091/2022 od 10.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužilje u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za isplatu jublirane nagrade, sa obrazloženjem da tužilja jeste u radnom odnosu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ali da ona ne obavlja bilo kakve poslove iz delatnosti uprave, niti je raspoređena na konkretno radno mesto, te da stoga ne ispunjava uslove za isplatu jubilarne nagrade iz člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Imajuću u vidu način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP-a za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu uslovljeno je brojem godina rada u radnom odnosu kako je to izričito navedeno u stavu 1. i 2. člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Činjenica da je zaposleni proveo deset godina u radnom odnosu kod poslodavca ne znači i da je ostvario pravo na jubilarnu nagradu, imajući u vidu da se jubilarna nagrada vezuje za obavljeni rad, pa kako tužilja u periodu za koji se potražuje jubilarna nagrada nije bila radno angažovana, niti je obavljala bilo kakve poslove iz delatnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, to su nižestepene odluke u skladu sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istovetnom činjeničnopravnom sadržinom. Revident u reviziji iznosi svoje tumačenje odredbe člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, što nije dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
Na osnovu navedenog, a primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnoj pravnoj stvari tužba je podneta 20.05.2019. godine, a preinačena je 19.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 54.344,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 462,17 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.
Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost pobijanog dela pravnosnažnih presuda ne prelazi propisani revizijski cenzus od 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
