Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Jelenković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Nada Purić“ iz Valjeva, čiji je zastupnik Zajedničko pravobranilaštvo Grada Valjeva, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/22 od 27.05.2022. godine, u sednici održanoj 02.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/22 od 27.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/22 od 27.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 518/21 od 03.11.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 518/21 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu za period od septembra 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, na ime razlike zarade zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade, isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 52.044,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/22 od 27.05.2022. godine, odbijena je žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2).

Odlučujući o ispunjenosti uslova za izjavljivanje posebne revizije, u konkretnom slučaju, u smislu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužioca za naknadu zarade u visini od 10% za dodatni rad i podršku sa učenikom koji nastavu pohađa po IOP programu. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada navedeno uvećanje za period od septembra 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, saglasno tada važećem članu 3. stav 1. tačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/2001...58/2014) prema kome pravo na uvećanje zarade za 10% (pored zaposlenih u posebnim školama za decu ometenu u razvoju) imaju i nastavnici odeljenja sa decom ometenom u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi, a koji sa njima rade. Imajući u vidu da pitanje prava na uvećanje zarade nastavnicima odeljenja sa decom ometenom u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi, kao i primena navedene Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama nije sporna u sudskoj praksi, niti zahteva novo tumačenje prava, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev u ovoj vrsti sporova odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta je 30.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 103.660,87 dinara.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno kao u stavu trećem izreke presude, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić