Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme od 17.02.1986. godine, prvo na poslovima konduktera, a zatim je raspoređena na poslove biletara na kojima je radila do 25.06.2010. godine, kada joj je, sa tim datumom, otkazan ugovor o radu a radni odnos prestao nakon isplate otpremnine, zbog prestanka potrebe za njenim radom, na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 25.01.2010. godine započet je postupak racionalizacije broja zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Članom 8. navedene odluke formirana je komisija od 5 članova za utvrđivanje viška zaposlenih i utvrđeni kriterijumi i način vrednovanja za rešavanje tehnološkog viška: osnovni-ocena rezultata rada u prethodnih godinu dana, a ukoliko zaposleni ostvaruje jednake rezultate rada primenjuju se dopunski kriterijumi – imovno, socijalno, zdravstveno stanje i dužina staža. Upravni odbor je 15.05.2010. godine doneo odluku o pristupanju izradi novog Programa za rešavanje viška zaposlenih,pa je 20.05.2010. godine, donet novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta,koji je usvojen odlukom Upravnog odbora od 25.05.2010. godine. Tim pravilnikom je utvrđen potreban broj izvršilaca (284), a iskazan je višak od 34 zaposlenih. Broj izvršilaca na radnom mestu biletara smanjen je sa 8 na 4,od čega je troje zaposlenih prihvatilo dobrovoljni odlazak,pa je u toj situaciji jedan zaposleni na tom radnom mestu morao biti oglašen tehnološkim viškom. Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih je 03.06.2010. godine uputila predlog Upravnom odboru da se za višak proglase 34 zaposlena, među kojima je i tužilja. Nakon toga utvrđen je predlog Programa za rešavanje viška zaposlenih, a tuženi je objavio spisak zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak potpisan od strane komisije za rešavanje tehnološkog viška, na kom spisku se pod rednim brojem 19 nalazi tužilja. Predlog Programa upućen je Sindikatu (preko oglasne table) i Nacionalnoj službi za zapošljavanje,pa je Upravni odbor 21.06.2010. godine usvojio Program rešavanja viška zaposlenih. U postupku je utvrđeno da komisija nije vršila bodovanje niti primenjivala propisane kriterijume na pet izvršilaca na radnom mestu biletara, već je predlog ko će biti oglašen viškom sačinila na osnovu pismenog mišljenja rukovodioca sektora saobraćaja od 02.06.2010. godine, u kome je tužilja radila, po čijoj oceni je tužilja u odnosu na ostale raspoređene na istim poslovima u prethodnoj godini, najmanje zadovoljavala. Tuženi nije bio u mogućnosti da tužilji obezbedi neko od prava propisanih zakonom prilikom proglašenja tehnološim viškom, već joj je isplatio otpremninu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio pobijano rešenje o otkazu jer tuženi u postupku utvrđivanja viška zaposlenih nije postupio u skladu sa odredbama čl.155. Zakona o radu i čl.38.i 40. Opšteg kolektivnog ugovora s obzirom da nije primenio propisane kriterijume niti je sačinio rang listu izvršilaca na radnim mestima na kojima je utvrđen višak.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, smatrajući da je komisija tuženog primenila kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih koji su bili sadržani u programu, na bazi pismenog mišljenja rukovodioca službe u kojoj su radnici radili, a koje je komisija prihvatila za sve radnike koji su oglašeni viškom.

Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je pobijana odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Naime, tužilji je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu. – zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca, kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U slučaju primene ovog otkaznog razloga, odredbama člana 153. do 160. Zakona o radu, propisana je procedura i obaveza poslodavca u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, sadržine programa, njegovog dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i isplatu otpremine pre otkaza ugovora o radu. Tuženi je tu proceduru sproveo u skladu sa navedenim zakonskonskim odredbama. Međutim, u postupku utvrđivanja ko će od 5 zaposlenih na mestu biletara biti oglašen viškom, nije primenio kriterijume koje je sam propisao (Odlukom Upravnog odbora od 25.01.2010. godine), odnosno kriterijume iz čl.38.i 40. Opšteg Kolektivnog ugovora.

Kako je novom sistematizacijom radnih mesta kod tuženog, smanjen broj izvršilaca na radnom mestu biletara sa pet na četiri, a tužilja proglašena viškom bez prethodne primene propisanih kriterijuma na tužilju i ostale zaposlene na istom radnom mestu, povređena je procedura prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, pa je iz navedenog razloga pobijana odluka o otkazu ugovora o radu nezakonita, kako pravilno zaključuje prvostepeni sud.

Pravilno je odlučeno o troškovima postupka primenom člana 153. stav 1. i 154. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.