.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4572/2022
11.10.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog „Metalac Inko“ doo Gornji Milanovac, čiji je punomoćnik Dragan Vučetić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1350/22 od 09.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.10.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1350/22 od 09.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1350/22 od 09.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 239/18 od 25.11.2019. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ...-.../...-... od 27.09.2018. godine, kao nezakonito, obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 88.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 10/23 – dr Zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno i potpuno primenio odredbe procesnog zakona, koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Takođe, ocenio je žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 17.08.2016. godine, na poslovima „...“. Usled zdravstvenih smetnji, upućen je na lekarski pregled u Institut za medicinu rada u Beogradu i nakon provere zdravstvenog stanja dobio ocenu da nije sposoban za rad na poslovima na koje je raspoređen, niti za rad u aero zagađenoj sredini i toksičnim uslovima, uz zaključak da osim navedenih za tužioca ne postoje druga ograničenja radne sposobnosti. Nakon toga, tužilac je kod tuženog obavljao poslove ... . Osporenim rešenjem tuženog od 27.09.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu kao višku zaposlenih – zbog nemogućnosti poslodavca da mu obezbedi obavljanje poslova prema njegovoj radnoj sposobnosti. U obrazloženju rešenja je navedeno da je kod tužioca konstatovano svojstvo lica sa zdravstvenim smetnjama zbog kojih nije sposoban da radi u aero zagađenoj sredini. Imajući u vidu sistematizaciju poslova kod tuženog (Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 09.09.2014. godine), navedeno je da poslodavac nije imao drugih poslova na koje je tužilac mogao biti raspoređen, prema svojim radnim sposobnostima i utvrđenom zdravstvenom stanju i da je zbog toga proglašen tehnološkim viškom.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, kada je na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu poništeno rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Naime, tužiocu koji ima svojstvo zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, u postupku davanja otkaza, nije pružena posebna zaštita primenom čl. 101. i 102. Zakona o radu. Prema navedenim odredbama zakona, poslodavac je dužan da zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Tek ukoliko zaposleni odbije da prihvati obavljanje poslova prema svojoj radnoj sposobnosti, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu kao tehnološkom višku. Ponuda drugih poslova vrši se predlogom aneksa ugovora o radu, u smislu člana 171. i 172. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tužilac je pre otkaza ugovora o radu premešten na druge poslove koje je prihvatio, ali mu kao osobi sa zdravstvenim smetnjama, tuženi tu poziciju nije obezbedio ponudom za zaključenje aneksa ugovora o radu. Zbog toga nije mogao da ga proglasi tehnološkim viškom, pa je rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, nezakonito.
Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu, tuženi je dužan da ga vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, budući da je reintegracija u radni odnos pravna posledica nezakonitog otkaza.
Neosnovani su revizijski navodi tuženog da su uslovi za otkaz u ovom slučaju bili ispunjeni, jer za tužioca nije bilo slobodnih nepopunjenih radnih mesta na koja je mogao biti raspoređen. Naime, utvrđeno je suprotno, odnosno da je tužilac pre otkaza ugovora o radu premešten u drugi pogon na radno mesto ..., dok tuženi nije dokazao da to radno mesto nije odgovaralo zdravstvenom stanju tužioca. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da tuženi kao poslodavac nije pružio dokaze za svoje tvrdnje o nemogućnosti raspoređivanja tužioca kao osobe sa zdravstvenim smetnjama, prema svom aktu o sistematizaciji radnih mesta.
Revizijom se u pretežnom delu osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza što, primenom člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijskih razlog.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
