Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 4996 Vranje, VP 7036 Vranje i VP 8628 Preševo, pretpostavljena komanda VP 4976, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2464/2021 od 02.03.2022. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2464/2021 od 02.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2464/2021 od 02.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 636/19 od 07.04.2021.godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, prigovor tužene o stvarnoj nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da za račun tužioca izvrši uplatu poreza i doprinosa kod nadležnih fondova PIO i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za period od 10.04.2006.godine do 19.02.2009.godine i to doprinosa za obavezno PIO osiguranje na teret zaposlenog u ukupnom iznosu od 175.672,10 dinara i doprinosa za obavezno PIO na teret poslodavca u iznosu od 150.576,09 dinara, s tim da doprinose za PIO na teret primaoca naknade i poreze na druge prihode obračunate u skladu sa odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i u skladu sa odredbama člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana tužena uplati na račun objedinjene naplate broj TR 840-4848-37 sa pozivom na broj BOB koji će biti automatski dodeljen od strane Poreske uprave prilikom podnošenja elektronske prijave od strane tužene. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 64.500,00 dinara, a u slučaju da tužena ne ispuni obavezu u roku za dobrovoljno ispunjenje presude da je dužna da plati zakonsku zateznu kamatu tužiocu od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2464/2021 od 02.03.2022.godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke kojim je tužena obavezana na uplatu doprinosa u korist tužioca na isplaćene zarade tužioca za period od 10.04.2006.godine do 19.02.2009.godine po stopi i osnovici na dan uplate, kod nadležnog fonda PIO i Republičkog fonda za zdravsteno osiguranje i u stavu trećem izreke i žalba tužene u navedenim delovima odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba u delu kojim je tražena isplata poreza i izvršen obračun apsolutnih iznosa pripadajućih doprinosa, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da u korist tužioca uplati doprinose na isplaćane plate Republičkom fondu PIO i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa (na isplaćene plate u spornom periodu) podneta je 23.06.2017. godine, a podneskom od 22.02.2021.godine tužba je prinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio uplatu doprinosa (nadležnim fondovima) u ukupnom iznosu od 326.248,19 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić