Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mileva Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ DOO Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1544/17 od 07.02.2018. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1544/17 od 07.02.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1544/17 od 07.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 183/15 od 14.03.2017. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvu u periodu od 23.12.2008. godine do 31.12.2011. godine isplati ukupno 4.563,24 evra sa kamatom u visini stope koju propisuje Evropska centralna banka u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, na pojedinačne mesečne iznose bliže određene u ovom stavu izreke, od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuže naknade troškova za službena putovanja u zemlji u periodu do 23.12.2008. godine do 30.12.2011. godine ukupno 47.329,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene u ovom stavu izreke, od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke konstatovano je da se smatra da je povučena tužba tužioca prema tuženom u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu po osnovu isplaćene zarade i troškova naknade za službena putovanja po osnovu toga uplati doprinose Republičkom fondu PIO shodno članu 202. stav 2. ZPP. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 403.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1544/17 od 07.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke, od alineje treće zaključno sa alinejom dvadeset osmom kojima je obaezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za službena putovanja u zemlji u periodu od februara 2009. godine zaključno sa majem 2011. godine isplati ukupno 33.408,46 dinara, a u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određene ovim delom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke od alineje prve zaključno sa alinejom drugom i od alineje dvadeset devete zaključno sa alinejom trideset četvrtom, kojima je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za službena putovanja u zemlji za period bliže naveden u ovom stavu izreke isplati ukupno 13.921,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i u stavu četvrtom izreke, te je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za službena putovanja u zemlji za mesece: decembar 2008. godine, januar 2009. godine, jun, jul, avgust, septembar, novembar i decembar 2011. godine isplati ukupno 13.921,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 329.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 301/18 od 31.01.2019. godine ustupljeno je Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost i odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1544/17 od 07.02.2018. godine.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.12.2011. godine, ali je prvostepena i odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda Gž1 3742/14 od 07.07.2015. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14, na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu koje je priloženo uz reviziju, ali nalazi da je ono bez uticaja na drugačiju odluku o ispunjenosti uslova iz člana 404. ZPP, s obzirom da se njime pravnosnažno ne okončava postupak, već se radi o rešenju kojim je ukinuta prvostepena odluke, što ne upućuje na zaključak da je u priloženoj odluci izraženo konačno prihvaćeno pravno stanovište koje je suprotno pobijanoj odluci.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu podneta je 23.12.2011. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 4.563,24 evra u dinarskoj protivvrednost prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i 33.408,46 dinara, što predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić