Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada koji je tužilac ostvario u periodu od aprila 2015. godine do februara 2018. godine, obavljajući poslove ... u maloprodajnom objektu tuženog u ..., gde je po usmenom nalogu poslovođe imao obavezu da dođe sat vremena ranije u prvoj smeni, kako bi obezbedio da ... bude spremna za rad sa potrošačima u 07,00 časova, u drugoj smeni je ostajao sat vremena duže kako bi izvršio poslove odražavanja higijene radnog prostora, a u dane kada je radno vreme trebalo da mu bude pet sati, radio je celu smenu, odnosno sedam sati. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o radu, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama ovog suda u istovrsnim sporovima, po kome odsustvo pisanog naloga za prekovremeni rad u situaciji kada se od zaposlenih očekuje da dnevno obave sve poslove koji po logici stvari mogu da se obave samo pre ili nakon okončanja radnog vremena, ne može koristiti na štetu zaposlenog. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom postupku radi isplate podneta je 10.05.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 104.121,4 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi napred propisani imovinski cenzus, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić