Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) - ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona. Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavnje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu Ugovor o radu od 13.2.2004.godine sa pripadajućim aneksima, na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog br. ../15 od 26.01.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, iz razloga što je dana 06.01.2015.godine u prepodnevnim časovima tužilac oduzeo dva bronzana zupčanika za proizvodnu mašinu dvovaljak broj 2, na taj način što je predmetne bronzane zupčanike koji su se zbog remonta nalazili na paleti u otvorenom magacinu ispod nadstrešnice najpre ubacio u kantu za čišćenje, koju kantu je potom odgurao do svog privatnog vozila, a potom je džak sa dva bronzana zupčanika prebacio iz kante u svoje vozilo marke "Zastava", registarskih oznaka ..., čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 55 stav 2 tačka 4 Kolektivnog ugovora kod poslodavca (krađa, pokušaj krađe ili izvršenje pripremnih radnji u cilju izvršenja krađe imovine poslodavca kao i imovine trećih lica u poslovnom prostoru poslodavca kao i pomaganje i prikrivanje drugih lica u navedenim radnjama). Ovakvim ponašanjem tužilac nije poštovao radnu disciplinu član 179 stav 3 tačka 5 Zakona o radu i član 179 stav 3 tačka 8 istog zakona, pa je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca budući da je odnos poverenja tuženog prema tužiocu teško narušen, te da tuženi ne može biti siguran da tužilac neće ponoviti navedeno ponašanje.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je zaposlenom dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 13.01.2015. godine u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Na navode iz upozorenja se tužilac blagovremeno izjasnio i u izjašnjenju od 22.01.20215. godine negirao da je izvršio krađu koja mu se stavlja na teret i naveo da je dugogodišnji radnik tuženog i da za 30 i više godina koliko je radio nikada nije bilo nikakavih primedbi na njegov rad, niti da je nešto ukrao.

Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je, na osnovu člana 165 Zakona o radu, doneo rešenje br. ../15 od 13.10.2015. godine kojim se tužilac udaljuje sa rada zbog učinjene povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline usled koje ne može nastaviti rad kod tuženog pre isteka roka iz člana 180 stav 1 Zakona o radu počev od 13.01.2015.godine, a najduže 3 meseca sa pravom na naknadu zarade u iznosu od 1/3 dela osnovne zarade iz ugovora o radu jer zaposleni izdržava porodicu, a sa istim obrazloženjem koje je navedeno u upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, kao i u potom donetom rešenju o otkazu ugovora o radu.

U postupku je iz iskaza saslušanih svedoka BB, VV i GG, neposrednih učesnika predmetnog događaja, utvrđeno da je BB, supervizoru bezbednosti kod tuženog, zaposleni DD dana 06.01.2015. godine prijavio da su nestala dva bronzana zupčanika prethodno skinuta sa mašine dvovaljak, koje je zaposleni ĐĐ odneo iz pogona i sa paletom ostavio pod nadstrešnicu - otvoreni magacin, da je svedok BB obavestio čuvara portira EE da su opisani zupčanici nestali i preduzeli su radnje u cilju pronalaženja istih. Pregledom snimka kamera video nadzora kod tuženog, BB je uočio da tužilac izlazi iz kruga fabrike na parking i zadržava se kod svog automobila sa kantom za otpatke koju je dogurao i položio u horizontalan položaj na tlo i u tom položaju je kanta stajala neko vreme, te je pozvao direktora održavanja VV kome je pokazao snimak. Nakon toga su pozvali tužioca na razgovor i objašnjena mu je sporna situacija, te je zatražena saglasnost da se izvrši pregled njegovog automobila. Tužilac je dao svoju saglasnost za pregled vozila i BB je u prisustvu VV i GG, izvšio pregled vozila koje im je tužilac otključao. Prilikom pregleda vozila, iza sedišta vozača pronađena je crna plastična kesa u kojoj su nađena dva nestala bronzana zupčanika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je s pozivom na odredbe člana 165 tačka 3, kao i člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, zaključio da je rešenje o privremenom udaljenju tuženog sa rada pravilno i zakonito i da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, te da ne postoje razlozi za njihov poništaj, a imajući u vidu da su izvedenim dokazima utvrđene činjenice na kojima su zasnovana osporena rešenja i da je tužilac na način opisan u osporenim rešenjima izvršio povredu radne obavezu propisanu opštim aktom poslodavca i da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da prvostepeni sud donoseći presudu pravilno primenio materijalno pravo, te je ocenio da žalba tužioca nije osnovana i iz kojih razloga.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. istog zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 165. tačka 3. istog zakona propisano je da zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona.

Odredbom člana člana 55. stav 2. tačka 4. Kolektivnog ugovora kod poslodavca od 17.11.2014. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza kojim se naročito podrazumevaju krađa, pokušaj krađe ili izvršenje pripremnih radnji u cilju izvršenja krađe imovine poslodavca kao i imovine trećih lica u poslovnom prostoru poslodavca kao i pomaganje i prikrivanje drugih lica u navedenim radnjama.

Iz činjeničnog utvrđenja u postupku ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, sledi da je tužilac učinio povredu koja mu je otkaznim rešenjem stavljena na teret, zbog čega mu je zakonito otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima. Po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca, stekla obeležja povrede radne obaveze utvrđene 55. stav 2. tačka 4. Kolektivnog ugovora kod poslodavca (krađa, pokušaj krađe ili izvršenje pripremnih radnji u cilju izvršenja krađe imovine poslodavca kao i imovine trećih lica u poslovnom prostoru poslodavca kao i pomaganje i prikrivanje drugih lica u navedenim radnjama). Naime, tužilac je kritičnog dana pokušao da prisvoji dva bronzana zupčanika za proizvodnu mašinu kod tuženog, na taj način što je predmetne bronzane zupčanike koji su nalazili na paleti u otvorenom magacinu ispod nadstrešnice, najpre ubacio u kantu za čišćenje i kantu je odgurao do svog privatnog vozila, a potom je džak sa dva bronazana zupčanika prebacio iz kante u svoj automobil, čime je tužilac skrivio povredu radne obaveze propisanu opštim aktom poslodavca i njegovo ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, zbog čega je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Kod navedenog, u prisustvu krivice zaposlenog za povredu radne obaveze, a uz činjenicu da je tuženi postupak otkaza ugovora o radu sproveo u skladu sa zakonom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan, te da su rešenja o privremenom udaljenju tužioca sa rada i rešenje o otkazu ugovora o radu zakoniti.

Za ocenu zakonitosti rešenja koja su doneta na osnovu više otkaznih razloga, kao u konkretnom slučaju, dovoljno da se dokaže postojanje jednog od otkaznih razloga, što je u konkretnom slučaju utvrđeno u odnosu na povredu radne obaveze propisanu opštim aktom, zbog čega nisu od uticaja navodi revizije da je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom odredba člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu, na koju se tuženi poziva u osporenim rešenjima.

Suprotno navodima revizije, tuženi je u svemu pravilno sproveo postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, na koje se tužilac izjasnio, a u rešenju o privremenom udaljenju sa rada, upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu jasno su obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanih rešenja.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužioca, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilac nije postigao uspeh u ovom postupku, a trošak za za sastav odgovora na reviziju nije bio potreban za za donošenje odluke revizijskog suda.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić