.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4597/2022
22.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Jelene Ivanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Femić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane - Sektor za materijalne resurse - Uprava za opštu logistiku - Direkcija za usluge standarda - VU „Dedinje“, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4854/21 od 17.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4854/21 od 17.03.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4854/21 od 17.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2747/20 od 20.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže na isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% u periodu od septembra 2017. godine do novembra 2019. godine, u novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da u tužiljinu korist, na iznose razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i pripadajućeg vojnog dodatka od 20%, uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje - Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje - Filijala Beograd. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženoj iznos od 9.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4854/21 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2747/20 od 20.09.2021. godine u drugom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije u ovom sporu, nije razmatrao tužiljine navode o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz stava 1. označenog člana u vezi sa članovima 8. i 396. stav 1. navedenog zakona, učinjenoj u drugostepenom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o tužiljinoj posebnoj reviziji. Odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu doneta je primenom odredbi članova 194. stav 1. i 4. i 195. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije, odnosno člana 9a Uredbe o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 58/07 i 10/13), čije novo tumačenje nije potrebno. Pobijana presuda ne odstupa od odluka sudova u istim činjenično-pravnim sporovima, čija zakonitost je ispitivana u revizijskom postupku (presude Rev2 534/2021 od 19.03.2021. godine, Rev2 3143/2020 od 08.04.2021. godine, Rev2 3096/2020 od 15.04.2021. godine, Rev2 1010/2021 od 13.05.2021. godine i drugih), zbog čega ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora iznosi 37.379,03 dinara (član 28. stav 1. ZPP) i očigledno je niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
