Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na osnovu ugovora o radu po kome je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 30.12.2020. godine pa do 24 meseca. Tužilja je tuženom 17.09.2021. godine podnela zahtev za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od četiri dana u periodu od 20. do 23.09.2021. godine. U periodu dok je tužilja koristila godišnji odmor, tuženi je bezuspešno pokušavao da je dobije telefonskim putem 21.09.2021. godine i 22.09.2021. godine, kako bi je obavestio o otkazu ugovora o radu. Pošto se tužilja nije javljala na telefonske pozive, tuženi je tužilji uputio mejl kojim ju je pozvao da dođe u prostorije poslodavca i potpiše rešenje o otkazu ugovora o radu. U mejlu je navedeno da je ovlašćeno lice tuženog BB, u prisustvu v.d. direktora VV, sekretara GG i upravnice Centra za strane jezike DD, pokušavala da telefonskim putem kontaktira tužilju u navedene dane i određeno vreme ali da se ista nije odazivala pozivim, zbog čega joj je upućen dopis mejlom. Tužilja je 23.09.2021. godine otvorila bolovanje radi nege deteta preko tri godine, pošto se dete, nakon polaska u obdanište, razbolelo, o čemu je tuženom, kao poslodavcu dostavila potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, a zatim i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad od 23.09.2021. godine do 04.10.2021. godine. Potom je tužilja nastavila sa korišćenjem bolovanja u periodu od 05.10.2021. godine do 19.10.2021. godine, zbog bolesti, o čemu je takođe dostavila tuženom potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad kao i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad. Tuženi je 27.09.2021. godine, pokušao da dostavi pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji na adresu njenog prebivališta, ali je tužilja odbila da rešenje primi. Nakon odbijanja prijema rešenja o otkazu ugovora o radu od strane tužilje, tuženi je istog dana, 27.09.2021. godine, pobijano rešenje komisijski istakao na oglasnoj tabli i o tome sačinio službenu belešku broj .. od 27.09.2021. godine. Protekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnoj tabli rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 24.09.2021. godine, rešenje je komisijski skinuto sa oglasne table, o čemu je takođe sačinjena službena beleška broj .. od 06.10.2021. godine, u smislu odredbe člana 185. stav 4. Zakona o radu. Tužilja se vratila na rad nakon zaključenog bolovanja 20.10.2021. godine kada joj je od strane ovlašćenog lica tuženog, uručeno osporeno rešenje o otkazu, zajedno sa ostalom dokumentacijom iz njenog personalnog dosijea. Tom prilikom sačinjena je službena beleška zavedena pod delovodnim brojem ..., kao dokaz o uručenju tužilji pobrojanih dokumenata i dokaz da je ista predala ključ kancelarije broj .., i ključ od sefa (ormana) koji se nalazio u kancelariji broj .. . Svojim potpisom tužilja je potvrdila da je preuzela dokumenta iz svog personalnog dosijea među kojima je i rešenje o otkazu broj .. od 24.09.2021. godine. U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da je tužilji, zbog nepovoljne finansijske situacije kod tuženog nastale proverom novca Narodnog univerziteta od strane radnika računovodstvene agencije „Goodwill“ i nemogućnosti isplate zarade radnicima, kao i redovnog poslovanja ustanove, otkazan ugovor o radu zaključen 30.12.2020. godine. Radni odnos tužilje je kod tuženog prestao zaključno sa 27.09.2021. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, primenom odredbe člana 37, 175. stav 1., 94. stav 1. i 187. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/2005...75/2014), nalazeći da je ona kod tuženog imala zasnovan radni odnos na određeno vreme koji joj je, zbog nepovoljne finansijske situacije nastale proneverom novca od strane radnika računovodstvene agencije i nemogućnosti isplate zarade radnicima tuženog kao i redovnog poslovanja ustanove, prestao zakonitim otkazom ugovora o radu. Poslednji radni dan tužilje kod tuženog je bio 17.09.2021. godine, kada je zbog polaska deteta u obdanište podnela pisani zahtev za korišćenje četiri dana godišnjeg odmora u periodu od 20.09. do 23.09.2021. godine, što znači da tužilja, pre nastupanja privremene sprečenosti za rad počev od 23.09. do 04.10.2021. godine, nije bila na porodiljskom odsustvu i nije ostvarila pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbom člana 94. Zakona o radu, niti odsustvo sa rada iz razloga što je detetu bila neophodna posebna nega koja propisuje član 96. istog Zakona, a u kom slučaju je zakonom propisana posebna zaštita jednog od roditelja ili drugih lica koja se brinu o detetu. Pošto je, po nalaženju nižestepenih sudova, osporeno rešenje tuženog u svemu zakonito, neosnovan je i zahtev tužilje za vraćanje na rad u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Na osnovu odredbe člana 37. Zakona o radu, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije trajanje je unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, a vreme trajanja po potrebi. Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Na osnovu odredbe člana 175. stav 1. istog Zakona, radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Odredbom člana 94. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana, dok je odredbom člana 96. istog Zakona, propisano da jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršene pete godine života deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog člana zakona, ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta u skladu sa zakonom. Na osnovu odredbe člana 187. Zakona o radu, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

U konkretnom slučaju između parničnih stranaka zaključen je ugovor o radu na određeno vreme do 24 meseca, što znači da je tuženi imao mogućnost da tužilji otkaže ugovor o radu, u bilo kom momentu, a da bi tužilji radni odnos svakako, po zakonu (član 175. stav 1. Zakona o radu) prestao istekom roka za koji je zasnovan. Pre nastupanja privremene sprečenosti za rad tužilje počev od 23.09.2021. godine, tužilja nije bila na porodiljskom odsustvu i nije ostvarila pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, u smislu odredbe člana 94. Zakona o radu, niti je odsustvovala sa rada iz razloga što je detetu bila neophodna posebna nega koju propisuje član 96. istog Zakona. Zbog toga su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić