Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1444/2022 od 07.09.2022. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog plaćenog odsustva za oporavak za 2016. godinu isplati iznos od od 24.662,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2016. godine do isplate i za 2017. godinu u iznos od 28.519,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2017. godine do isplate i da u ime i za račun tužioca, za period od 01.03.2015. do 31.12.2017. godine, izvrši obračun i uplatu doprinosa za obavezno osiguranje RF PIO, za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem po stopi 12/14 meseci godišnje, prema važećoj stopi na dan uplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i rešenjem starešine donetim 02.04.2002. godine raspoređen na radno mesto rukovaoca parnih kotlova sa ATK, u Servisu termoenergetike Vojne bolnice u ... . Rešenjem upravnika bolnice od 06.06.2018. godine priznato mu je pravo na plaćeno odsustvo za oporavak za 2018. godinu u trajanju od 15 radnih dana, a drugim rešenjem doneti istog dana priznato mu je pravo na uplatu doprinosa za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem sa stopom uvećanja 12/14 meseci godišnje, počev od 25.12.2017. godine. Iz Pregleda poslova radnih i formacijskih mesta na kojima profesionalni pripadnici Vojske Srbije vrše službu po otežanim uslovima, utvrđeno je da je rukovalac parnih kotlova sa ATK, rukovalac parnih kotlova sa mehanizovanim loženjem-manipulant, pomoćnik rukovaoca parnih kotlova predstavljaju radna mesta na kojima pripadnici Vojske Srbije vrše službu pod otežanim uslovima. Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, utvrđena su radna mesta, odnosno poslovi na kojima se profesionalnim vojnim licima i civilnim licima na službi u Vojsci Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 14 meseci staža osiguranja i radno mesto rukovalac parnih kotlova sa ATK spada u ova radna mesta. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 20.06.2019. godine, utvrđeno je tuženi tužiocu za 2016. i 2017. godinu nije omogućio korišćenje plaćenog odsustva za oporavak shodno članu 22. Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odsustvima profesionalnih vojnih lica, kao i iznosi obračunate visine naknade po osnovu neiskorišćenog odsustva radi oporavka za utuženi period.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da tužiocu pripada pravo na staž sa uvećanim trajanjem, kao i na naknadu šgete zbog neiskorišćenog odsustva sa rada, budući da tužilac na radnom mestu rukovalac parnih kotlova sa ATK vrši službu pod otežanim uslovima duže od 10 godina, a da tuženi nije tužiocu omogućio korišćenje plaćenog odustva za oporavak za 2016. I 2017. godinu shodno članu 22. Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odsustvima profesionalnih vojnih lica, niti je za tužioca doneo rešenja o priznavanju prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem sa stopom uvećanja 12/24, iako je tužilac radio na istom radnom mestu kao i 2018. godine kada mu je priznao navedena prava iz radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni iz razloga što se tužilac u konkretnom slučaju, nije pismenim putem obraćao nadležnom starešini za priznavanje prava na plaćeno odsustvo i uplatu doprinosa po osnovu beneficiranog staža, niti je tužena tužiocu donela rešenja o priznavanju navedenih prava za za 2016. i 2017. godinu, niti je zbog ćutanja administracije pokrenuo spor, pa u situaciji kada mu nisu priznata ova prava, ne može tražiti isplatu naknade po tim osnovima. Predmetna potraživanja spadaju u druga primanja, za čije ostvarivanje je nužno poštovati postupak propisan pravilima iz čl. 141. i čl. 142. Zakona o Vosci Srbije. Tužilac nije iskoristio sva pravna sredstva koja su mu stajala na raspolaganju, da je ispunjavao propisane uslove za priznavanje traženih prava za sporni period, usled čega tužilac nema pravo da u parničnom postupku ostvari pravo na naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog suda, pogrešno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Zakonom o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS" br. 116/2007,... 88/2015), odredbom člana 107. stav 2. propisano je da profesionalno vojno lice koje u vršenju službe obavlja naročito teške i za zdravlje štetne poslove i licu koje vrši specifičnu vojnu službu, pripada godišnje do 30 radnih dana plaćenog odsustva za oporavak. Članom 134. tač. 1 istog Zakona, predviđeno je da se na vojne službenike i vojne nameštenike primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na profesionalna vojna lica, i to o obavljanju specifične vojne službe i službe pod otežanim uslovima (čl.16). Prema pravilima iz odredbe čl. 141. istog Zakona, o pravima i obavezama iz radnog odnosa profesionalnih pripadnika Vojske, odlučuje se u upravnom postupku, a odluku donosi u prvom stepenu stvarno nadležan starešina komande jedinice ili ustanove Vojske Srbije. O žalbi protiv rešenja starešine odlučuje starešina komande jedinice ili ustanove Vojske Srbije neposredno pretpostavljeni starešini koji je doneo prvostepeno rešenje.

Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, propisano je da se službom pod otežanim uslovima smatra služba na naročito teškim, opasnim po život i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima na kojima su profesionalna vojna lica izložena posebnim naporima i povećanim rizicima, a stavom 3. regulisano je da ministar odbrane određuje poslove, radna i formacijska mesta u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba, odnosno služba pod otežanim uslovima, uz saglasnost Vlade, i bliže uređuje letačku, padobransku i ronilačku službu u Vojsci Srbije.

Na osnovu citirane odredbe čl. 16 st. 3. Zakona o Vojsci Srbije, ministar odbrane doneo je Pravilnik o poslovima, radnim i formacijskim mestima u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba i služba pod otežanim uslovima ("Službeni vojni list" br. 3/2016) čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Pravilnik o poslovima i radnim mestima i uslovima za ostvarivanje posebnih prava po osnovu vršenja specifične vojne, službe ("Službeni vojni list" br. 24/2010 i 16/2012). Sastavni deo Pravilnika je Pregled poslova, radnih i formacijskih mesta na kojima profesionalni pripadnici Vojske Srbije vrše specifičnu vojnu službu.

Dana 06.01.2017. godine stupila je na snagu Uredba o radnom vremenu, odmorima i odsustvima profesionalnih vojnih lica ("Sl. glasnik RS" br. 107/2016 i 66/2019), kojom je u članu 1 regulisano da se njome uređuju radno vreme, odmori i odsutva profesionalnih vojnih lica (stav 1), te da se odredbe ove uredbe primenjuju i na vojne službenike i vojne nameštenike. Pravo na plaćeno odsustvo za oporavak uređeno je odredbom čl, 22. koja propisuju da profesionalno vojno lice koje vrši službu pod otežanim uslovima ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od 10 radnih dana, ukoliko do deset godina vrši službu pod otežanim uslovima (stav 1). Odsustvo iz stava 1. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od deset godina, za deset dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od 20 godina i za 20 dana ako lice vrši službu pod otržanim uslovima duže od 30 godina (stav 2). Profesionalno vojno lice ima pravo na srazmeran deo odsustva iz st. 1. i 2. ovog člana, ako u kalendarskoj godini ima manje od šest meseci obavljanja službe pod otežanim uslovima (stav 3).

Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("Sl. glasnik RS" br. 18/2015 i 14/2017) utvrđena su radna mesta, odnosno poslovi na kojima se profesionalnim vojnim licima i civilnim licima na službi u Vojsci Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (čl. 1. st. 1.). Pod radnim mestom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se formacijsko mesto, odnosno radno mesto propisano aktom o formaciji. Odredbom čl. 10. istog propisa predviđeno je da je pregled radnih mesta, odnosno poslova na kojima se civilnim licima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 14 meseci staža osiguranja dat je u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

U skladu sa citiranim zakonskim i podzakonskim propisima, tužilac, kao vojni nameštenik koji službu obavlja pod otežanim uslovima u kontinuiranom vremenskom periodu, ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo za oporavak i pravo na staž sa uvećanim trajanjem tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 14 meseci staža osiguranja.

Uredbom o radnom vremenu, odmorima i odsustvima profesionalnih vojnih lica ("Sl. glasnik RS" br. 107/2016 i 66/2019), je regulisano pravo na plaćeno odustvo za oporavak, i propisano da profesionalno vojno lice koje vrši službu pod otežanim uslovima ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od 10 radnih dana, ukoliko do deset godina vrši službu pod otežanim uslovima i da se odsustvo iz stava 1. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od deset godina. Nesporno je među strankama da je tužilac u utuženom periodu vršio službu pod otežanim uslovima duže od 10 godina obavljajući rad na radnom mestu rukovalac parnih kotlova sa ATK, koje spada u radno i formacijsko mesto na kojem se služba vrši pod otežanim uslovima i za koje je predviđen staž sa uvećanim trajnjem, a u skladu sa navedenim Pravilnicima. Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da nepodnošenje zahteva tužioca tuženoj za priznavanje prava na plaćeno odsustvo i uplatu doprinosa po osnovu benificiranog staža, istoga lišava prava u ovom postupku. Ovo iz razloga što se ovde radi o naknadi štete pa tužilac ima pravo, nezavisno od toga da li se obraćao tuženoj za za priznavanje navedenih prava, da ista potražuje u sudskom postupku pred redovnim sudom. Obraćanje tuženoj za za priznavanje prava na plaćeno odsustvo i uplatu doprinosa po osnovu benificiranog staža nije uslov za ostvarivanje prava u sudskom postupku. Navedenim zakonskim i podzakonskim propisima tužiocu je, budući da je u spornom periodu službu obavljao pod otežanim uslovima u kontinuiranom vremenskom periodu, priznato pravo na plaćeno odsustvo za oporavak i pravo na staž sa uvećanim trajanjem, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva nadležnom starešini, niti time da li je rukovodilac organa o tom pravu odlučio posebnim rešenjem i da li je protiv tog rešenja izjavljivana žalba. U prilog navedenom je i činjenica da su tužiocu navedena prava na plaćeno odsustvo za oporavak za 2018. godinu i pravo na uplatu doprinosa za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem priznata rešenjima tužene od 06.06.2018. godine i 01.06.2018. godine, pri čemu se tužilac za priznavanje ovih prava nije obraćao tuženoj podnošenjem zahteva.

Imajući u vidu da je tužena svojim nezakonitim radom (nepriznavanjem prava na plaćeno odsustvo za oporavak za 2016. i 2017. godinu i prava za uplatu doprinosa za staž sa uvećanim trajanjem) tužiocu prouzrokovala štetu, u obavezi je da ovu štetu naknadi na osnovu čl. 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iznosi obračunate visine naknade po osnovu neiskorišćenog odsustva radi oporavka za utuženi period utvđeni su putem veštačenja u prvostepenom postupku što je među strankama nesporno.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je shodno članu 165. stav 2. ZPP, pri čemu su tužiocu priznati sledeći troškovi: na ime sastava revizije 18.000,00 dinara, na ime takse za reviziju 8.054,56 dinara, na ime takse za odluku po reviziji 12.081,84 dinara, ukupno 38.136,40 dinara, sve shodno AT i TT, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić