.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 46/2024
14.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3444/22 od 29.09.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3444/22 od 29.09.2023. godine, u stavu prvom izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3444/22 od 29.09.2023. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3966/21 od 08.06.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim, trećim, četvrtim, petim, šestim, sedmim i osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike plate po osnovu rada u dan državnih i verskih praznika, rada nedeljom, minulog rada, stimulacije, prekovremenog rada, naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom devetim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka 61.500,00 dinara. Stavom desetim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3444/22 od 29.09.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu sedmom i osmom izreke i žalba tužilje, u tom delu, odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i devetom izreke, i predmet, u tom delu, vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažnog dela presude donetog u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je pravnosnažnom presudom odlučeno, a u delu koji se revizijom pobija, je isplata razlike zarade zbog manje isplaćene naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu ovih naknada, u navedenim iznosima, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 26.05.2021. godine, a vrednost potraživanja koja se revizijom pobija je 192.362,84 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilje nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
