Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 24.09.2012. godine i aneksa ugovora o radu od 25.10.2016. godine, kojim je raspoređen na radno mesto ... u pogonu ... . Tuženi je 14.09.2018. godine doneo rešenje o udaljenju tužioca sa rada zbog učinjene povrede radne discipline. Pobijenim rešenjem od 05.10.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 70. stav 4. tačka 7. i člana 71. stav 1. tačka 35. Kolektivnog ugovora tuženog. Otkaznim rešenjem od 05.10.2018. godine, stavljeno mu je na teret da je dana 13.09.2018. godine u toku popodnevne smene oko 19.05 časova, nakon verbalne rasprave sa svojim nadređenim BB pljunuo u lice nadređenog i nakon izgovorenih uvreda fizički nasrnuo na njega uhvatio ga oko vrata i udario pesnicom u lice i tom prilikom mu naneo povrede koje su evidentirane izveštajem Medicinskog centra nakon javljanja zaposlenog BB u ambulantu „FCA Srbija“ i izvršenog pregleda od strane lekara na koji način je izvršio grubo kršenje radne discipline. Pre donošenja rešenja tužiocu je u prostorijama poslodavca uručeno pisano upozorenje od 14.09.2018. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. U postupku je utvrđeno da se BB javio na pregled u ambulantu tuženog kod dr Svetlane Jovičić jer je pretrpeo udarac pesnicom u regiji leve polovine lica od strane kolege AA i da je pregledom ustanovljen direktan rascep sluznice obraza uz oskudno krvarenje kao i da se tužilac javio na pregled kod istog lekara Medicinskog centra tuženog 13.09.2018. godine u 19.25 sa tegobama koje su vezane sa njegovim hroničnim bolovima u leđima bez vidljivih tragova trauma. Iz izveštaja KC Kragujevac od 14.09.2018. godine je utvrđeno da se tužilac žalio na bolove u leđima i duž leve noge zbog povlačenja od strane kolege za ruke, da je imao trzajnu povredu leđa i konstatovan je hematom veličine 1cm na ručnom zglobu leve ruke. Zbog ove povrede ima zdravstvene tegobe u vidu bolova u leđima i duž leve noge i lečen je uz fizikalnu terapiju. Tužilac i svedok BB su negirali da je tužilac kritičnog dana nasrnuo na BB i udario ga pesnicom, navodeći da je došlo samo do verblnog sukoba.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac povredio radnu disciplinu tako što se nedolično ponašao prema svom nadređenom, pa je ispunjen uslov za otkaz ugovora o radu propisan Kolektivnim ugovorom tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji nepoštuje radnu disciplinu propisanom aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 70. stav 4. tačka 7. Kolektivnog ugovora tuženog od 11.12.2017. godine propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, dok je članom 71. stav 1. tačka 35. propisano da pored povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline utvrđenih pozitivnim propisima ovaj kolektivni ugovor utvrđuje druge povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline koje mogu biti razlog otkaza ugovora o radu i to: nasilničko i/ili nemoralno ponašanje, izazivanje ili učestvovanje u fizičkim ili verbalnim sukobima.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da je navedeni događaj izmišljen i da drugostepeni sud samo paušalno potvrđuje navode prvostepene presude, kao i da nije utvrđeno da se tužilac ponašao na način koji se može smatrati otkaznim razlogom, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužiocu stavljena na teret konkretna radnja kojom je povređena radna disciplina i navedeni su konkretni postupci tužioca iz kojih je utvrđeno da je njegovo ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smslu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac iskazao ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno ponašanje suprotno ponašanju koje poslodavac može da toleriše. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer tužilac nije poštovao radnu disciplinu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 70. stav 4. tačka 7. Kolektivnog ugovora tuženog, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Naime, u konkretnom slučaju tužilac je učinio povredu radne discipline i njegovo ponašanje je kritičnog dana bilo takvo da je remetio i narušio organizaciju rada, zbog čega tužilac ne može nastaviti rad kod tuženog. On je svojim ponašanjem ugrozio rad poslodavca i proces proizvodnje. Insistiranje revizije da se konkretnom slučaju radi samo o verbalnom konfliktu je bez uticaja jer je i samo upotrebom pogrdnih reči, narušena saradnja između zaposlenog i pretpostavljenog, a kod tužioca je postojala svest o nedisciplini i tužilac je shvatao do kojih posledica njegovim ponašanjem može doći. Na takav zaključak upućuje ponašanje tužioca koji tokom postupka kod tuženog i u sudskom postupku menja iskaz u cilju izbegavanja odgovornosti za svoje postupke.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković