.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4645/2022
04.10.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Stanislav Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB PR „Sibnica“ iz Sibnice, vlasnika zanatske radnje G.M.P „Hermes“ čiji je punomoćnik Žarko Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 161/22 od 25. maja 2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 161/22 od 25. maja 2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 161/22 od 25. maja 2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 183/20 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu sa tuženim u periodu od 31.08.2009. do 04.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi Zanatska radnja G.M.P „Hermes“ BB PR „Sibnica“ Beograd – Sopot Sibnica da tužiocu izvrši upis radnog staža u radnu knjižicu za period od 3`1.08.2009. do 04.02.2019. godine i da uplati pripadajuće doprinose nadležnim fondovima socijalnog osiguranja na osnovicu koju čini minimalna zarada Republike Srbije za svaki mesec posebno za period od 31.08.2009. do 04.02.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 149.250,00 dinara u roku od osam dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 161/22 od 25. maja 2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 183/20 od 04.11.2021. godine u delu odluke o zahtevu za utvrđenje da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 31.08.2009. do 04.02.2019. godine i tužba u tom delu odbačena. Stavom drugim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca da tuženi izvrši upis radnog staža u radnu knjižicu za period od 31.08.2009. do 04.02.2019. godine i da naknadi troškove postupka u iznosu od 149.250,00 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom u roku od osam dana naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, i to tužilac u odnosu na ukidajući deo presude, a tuženi u odnosu na potvrđujući deo presude.
Ocenjujući osnovanost revizije tužioca u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene pak druge bitne povrede ZPP.
Naime, pitanje radnog odnosa spada u kategoriju statusnog stanja pa se zahtev za utvrđenje da je tužilac bio u radnom odnosu može podvesti pod odredbu člana 441. ZPP. Međutim, navodi revizije nisu osnovani. Ovo iz razloga što je nižestepeni sud pravilno ocenio da je tužba u tom delu neblagovremena te da je stoga tužbu u tom delu bilo neophodno odbaciti. Tužilac je dolaskom inspekcije 30.01.2019. godine saznao da nije bio prijavljen u radni odnos a tužbu je podneo 01.11.2019. godine. Kako je shodno članu 195. stav 2. Zakona o radu rok za podnošenje tužbe u ovakvim slučajevima opredeljen na 60 dana koji rok je prekluzivan to je očigledno da je tužba vezano za taj deo zahteva neblagovremena. Stoga su navodi iz revizije da je tužba blagovremena neosnovani. Pozivanje tužioca na presude Apelacionog suda u Novom Sadu nije od uticaja za rešenje ove pravne stvari jer se radi o sporovima sa drugačijim činjeničnim stanjem.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP predviđeno je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Imajući to u vidu proizlazi da se revizija tuženog ne odnosi ni na jednu kategoriju spora predviđenog citiranim propisom tj. ne radi se o parnici o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici nije utvrđena vrednost predmeta spora, pa se kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara na osnovu odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 28/94, sa izmenama i dopunama).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu (u delu koji se osporava revizijom) u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
