U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Vujičić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Negotin, koju zastupa Pravobranilac Opštine Negotin, radi poništaja rešenja, utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1815/2019 od 21.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizije tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1815/2019 od 21.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu P1 23/2019 od 09.05.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se ponište, kao nepravilna i nezakonita rešenja tužene Opštine Negotin, Opštinska uprava Opštine Negotin br. .. od 28.11.2016. godine, kojim je tužilji, zaposlenoj na određeno vreme u Opštinskoj upravi Opštine Negotin na radnom mestu ... u Odeljenju ..., utvrđen prestanak radnog odnosa sa 30.11.2016. godine istekom roka na koji je zasnovala radni odnos, kao i rešenje Žalbene komisije Opštine Negotin br. .. od 21.12.2016. godine, kojim je odbijena žalba tužilje izjavljena na rešenje načelnice Opštinske uprave Opštine Negotin br. .. od 28.11.2016. godine, kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene Opštine Negotin, Opštinske uprave Opštine Negotin počev od 30.03.2009. godine, te da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i stečenom radnom iskustvu, kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime naknade štete, izgubljene mesečne zarade počev od 01.12.2016. godine pa nadalje, pojedinačne mesečne iznose sa traženom zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate, sve bliže navedeno u izreci presude, kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da tužilji na iznose isplaćene izgubljene zarade za period u kome tužilja nije radila počev od 01.12.2016. godine pa do 01.09.2017. godine obračuna i plati sve poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RFPIO, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i doprinose za nezaposlene Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao neosnovan; obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1815/2019 od 21.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i presuda Osnovnog suda u Negotinu P1 23/2019 od 09.05.2019. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju se u reviziji posebno ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 2. tačka 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene dana 30.03.2009. godine na određeno vreme, na period od šest meseci, na radnom mestu ... u Odeljenju ... . Nakon isteka ovog perioda, tužilja je nastavila da radi kod tužene na određeno vreme, na istim poslovima, po osnovu više rešenja, bliže navedenih u obrazloženju pobijane presude, a kojima je zasnivala radni odnos na određeno vreme, na period od tri ili šest meseci, sve zbog povećanog obima posla. Dana 19.08.2014. godine tužena je donela rešenje br. .. o prestanku radnog odnosa tužilji, da bi nakon toga sa tužiljom zaključila ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za period od 01.09.2014. godine do 30.11.2014. godine. Rešenjem br. .. od 01.12.2014. godine tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme od 24 meseca, zbog izvršenja određenog posla čije je trajanje unapred određeno, na radnom mestu ... u Opštinskoj upravi Opštine Negotin, na period od 01.12.2014. godine do 30.11.2016. godine. Rešenjem od 28.11.2016. godine tužilji je prestao radni odnos, istekom roka na koji je zasnovan, sa danom 30.11.2016. godine. Protiv tog rešenja tužilja je izjavila žalbu Opštinskom veću tužene, koji se oglasio nenadležnim i predmet ustupio Žalbenoj komisiji Opštine Negotin kao nadležnom organu za rešavanje, koja je rešenjem od 21.12.2016. godine odbila žalbu tužilje izjavljenu protiv rešenja o prestanku radnog odnosa od 28.11.2016. godine, kao neosnovanu, a tužilja je poučena da protiv ovog konačnog rešenja može pokrenuti upravni spor kod Upravnog suda u Beogradu. Tužilja je pokrenula postupak pred sudom opšte nadležnosti, smatrajući da Žalbena komisija nije mogla da odluči o njenoj žalbi, u smislu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji je počeo da se primenjuje od 01.12.2016. godine, a u njenom slučaju je pre toga već bio započet postupak odlučivanja, zbog čega se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sudovi su odbili u celini tužbeni zahtev tužilje kojom je tražila poništaj osporenih rešenja, preobražaj radnog odnosa, odnosno utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, počev od 30.03.2009. godine, naknadu štete i uplatu doprinosa.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je pobijano rešenje od 28.11.2016. godine, kao i rešenje od 21.12.2016. godine pravilno, s obzirom da je rešenje od 28.11.2016. godine doneto nakon proteka vremena na koji je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene (24 meseca), u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a pobijano rešenje Žalbene komisije je doneto pravilnom primenom člana 203. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' br. 21/16), kojim je propisano stupanje na snagu ovog zakona osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku RS'', sa primenom od 01.12.2016. godine, osim pojedinih odredaba, pa i člana 192.tačka 4.koji se odnosi na Žalbenu komisiju, koji je počela da se primenjuje osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku RS''.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da Zakonom o radnim odnosima u državnim organima i Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nije predviđena mogućnost preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Pored toga, tužilja je svoj tužbeni zahtev kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 30.03.2009. godine, podnela nakon proteka roka za podnošenje tužbe, s obzirom da je rešenjem tužene br. .. od 19.08.2014. godine tužilji prestao radni odnos kod tužene, da bi rešenjem od 01.12.2014.godine ponovo zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme od 24 meseca. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, tužilja je svoj tužbeni zahtev za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme trebalo da podnese u roku od 60 dana od dana kada je primila prvo rešenje o prestanku radnog odnosa od 19.08.2014. godine, u smislu člana 195. stav 2. Zakona o radu, a tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.01.2017. godine, pa je nastupila prekluzija za podnošenje tužbe sa ovakvim tužbenim zahtevom i gubitak prava tužilje na sudsku zaštitu.

S obzirom da tužilja nije uspela u svom tužbenom zahtevu za poništaj rešenja tužene od 28.11.2016. godine i 21.12.2016. godine, nema pravo ni na naknadu štete u vidu izgubljene mesečne zarade za period od 01.12.2016. godine do jula 2017.godine, niti ima pravo na obračun i isplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja navodi revizije kojima se ukazuje da tužilja nije tražila da se utvrdi da je došlo do preobražaja radnog odnosa iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, već da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od njegovog zasnivanja 30.03.2009. godine. Ovo zbog toga što je, kako je već rečeno, tužilja prekludirana u ovom svom tužbenom zahtevu, jer tužbu sa takvim tužbenim zahtevom nije podnela blagovremeno, o čemu sudovi vode računa po službenoj dužnosti. Pored toga, tužilja nije pobijala rešenje o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme od 30.03.2009. godine, pa su neosnovani navodi žalbe kojima se sada ističe nepravilnost tog rešenja.

Činjenica da je radno mesto na kome je tužilja radila sistematizovano takođe ne utiče na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da je tužilja radni odnos kod tužene zasnovala rešenjem od 2014.godine na 24 meseca i da joj je protekom vremena na koji je radni odnos zasnovan, isti prestao.

Žalbena komisija je odlučivala o prigovoru na prvostepeno rešenje o prestanku radnog odnosa kao nadležni organ, kako je već rečeno u smislu člana 203. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' br. 21/16), zbog čega su i navodi revizije u pogledu nadležnosti te komisije neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, pa ti razlozi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić