Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju revident u reviziji ukazuje nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, direktor tužene je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova Predškolske ustanove br. 1905 dana 23.03.2018. godine, na koji su Upravni odbor ustanove i Gradsko vreće Grada Požarevca dali saglasnost. Pravilnikom je, pored ostalih radnih mesta, sistematizovano i radno mesto u okviru grupe ... poslova – ... saradnik, kao i uslovi za obavljanje tog posla. Tužilac je bio zaposlen kod tužene na određeno vreme po ugovorima o radu od 20.04.2014. godine i 25.06.2018. godine, tako što je obavljao poslove ''referent za ...', odnosno ''... saradnik''. Pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos po ugovoru od 25.06.2018. godine tužilac je tuženoj podneo zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa 14.10.2019. godine, pa je direktor tužene doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu 31.10.2019. godine. Direktor tužene je 11.06.2020. godine doneo odluku i raspisao konkurs za prijem u radni odnos radnika na neodređeno vreme, između ostalog, i za radno mesto ''... saradnik'', a konkurs je objavljen u Listu ''Poslovi i oglasi'' 17.06.2020. godine. Na konkurs se javilo pet kandidata, među kojima i tužilac, od kojih dvoje nije ispunjavalo uslove konkursa. Direktor tužene je, rešenjem od 30.06.2020. godine, imenovao konkursnu komisiju koju su činila tri člana, pored ostalih i sekretar BB, koji je, u toku konkursa preminuo. Potom je direktor tužene, 29.07.2020. godine, doneo rešenje o imenovanju konkursne komisije u koju je, pored već imenovana dva člana, imenovao i VV (umesto sekretara ustanove) diplomiranog pravnika za ... poslove. Konkursna komisija je 12.08.2020. godine, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, uputila zahtev za obavljanje psihološke procene sposobnosti kandidata koji su konkurisali za radna mesta po predmetnom konkursu, među kojima i dva kandidata za radno mesto ''... saradnik'' i to: GG i DD, a nije uputila tužioca na psihološku procenu po ovom konkursu, sa obrazloženjem da je tužilac upućen od strane tužene po prethodnom konkursu od 22.01.2020. godine za radno mesto ''... saradnik'' na psihološku procenu sposobnosti 20.06.2020. godine. Prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje, kandidat AA (tužilac) u većoj meri zadovoljava zahteve za obavljanje poslova ''... saradnik'', a po izveštaju iste službe od 11.08.2020. godine kandidat GG takođe u većoj meri zadovoljava zahteve za obavljanje poslova ''... saradnik'', dok je kandidat DD odustala od postupka psihološke procene. Selekcija kandidata za radno mesto za koje je konkurisao tužilac izvršena je 03.08.2020. godine, tako što je konkursna Komisija obavila razgovor sa kandidatom GG, 17.08.2020. godine, dok sa tužiocem razgovor nije obavljen, niti je isti bio pozivan na razgovor sa Komisijom, a razlozi za nepozivanje tužioca na razgovor nisu obrazloženi. Konkursna komisija je za radno mesto ''... saradnik'' izabrala kandidata GG, kako je konstatovano na zapisniku Komisije od 17.08.2020. godine, a potom je 27.08.2020. godine, Komisija donela osporeno rešenje br. .., kojim je za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za radno mesto ''... saradnik'' izabrana GG iz ... . U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je konkursna Komisija utvrdila da postoji ukupno četiri kandidata čije su prijave blagovremene, potpune i koje ispunjavaju uslove konkursa i da je između navedenih kandidata sačinila listu za uži izbor, na kojoj su se našli kandidati GG i DD, pa je te kandidate uputila na psihološku procenu sposobnosti. Po dobijenim rezultatima sačinjena je lista kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos, pa je sa kandidatima sa liste obavljen razgovor 17.08.2020. godine, i odlučeno da se u radni odnos primi kandidat GG iz ... . Protiv tog rešenja tužilac je izjavio žalbu 09.09.2020. godine, koja je, osporenim rešenjem direktora br. .. od 17.09.2020. godine, odbijena kao neosnovana. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je konkursna Komisija sprovela izborni postupak u skladu sa zakonom i izabrala kandidata koji ispunjava sve zakonom propisane uslove za zasnivanje radnog odnosa, tako što je pokazala najbolje rezultate u toku obavljenog razgovora i ostavila najbolji neposredni utisak na članove konkursne Komisije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili, primenom odredbe člana 139. i 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 6/20), nalazeći da su pobijane odluke tužene nezakonite, imajući u vidu da u radu konkursne Komisije koja je donela sporno prvostepeno rešenje .. od 27.09.2020. godine, nije učestvovao sekretar, pa je na taj način povređena odredba člana 154. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja propisuje da je obavezni član komisije sekretar ustanove. Dalje, po mišljenju nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju, povređena je i odredba člana 154. stav 4. istog Zakona, jer tužilac nije upućen na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za zapošljavanje, primenom standardizovanih postupaka, iako je prema zapisniku Komisije, njegova prijava bila uredna, jer je imao svu potrebnu dokumentaciju, pri čemu zakon nije predvideo mogućnost da se kandidat ne upućuje na procenu ukoliko postoji izveštaj o proceni koja je obavljena u vezi nekog ranijeg konkursa. Po mišljenju nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju povređena je i odredba člana 154. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer Komisija nije obavila razgovor sa tužiocem, a ni u zapisnicima ni u rešenju o izboru kandidata nisu navedeni razlozi zbog kojih razgovor sa njim nije obavljen.

Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano je da u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom, tako što se, u smislu stava 2. te odredbe Zakona, uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju u toku rada. Na osnovu odredbe člana 154. stav 1. istog Zakona, prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor. Direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa, koju na osnovu stava 3. odredbe člana 154. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor. Obavezni član komisije je sekretar ustanove. Komisija ima najmanje tri člana. Na osnovu stava 4. istog člana Zakona, komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. tog zakona, u roku od 8 dana od dana isteka roka za prijem prijave. Stavom 5. istog člana Zakona, propisano je da kandidati iz stava 4. tog člana zakona, koji su izabrani u uži izbor, u roku od 8 dana upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima, koji vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka. Konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od 8 dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog člana i donosi rešenje o izboru kandidata u roku od 8 dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima.

U konkretnom slučaju, u radu Komisije tužene nije učestvovao sekretar ustanove, kao obavezni član, pošto je u toku sprovođenja konkursa sekretar preminuo a nije izabran novi sekretar, pri čemu VV, koja je zamenjivala sekretara tužene predškolske ustanove, nije imala licencu za sekretara, što znači da je pobijanu odluku donela Komisija u nepotpunom sastavu. Tužilac nije upućen na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za zapošljavanje, primenom standardizovanih postupaka, suprotno odredbi člana 154. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, iako je njegova prijava na konkurs bila uredna (nije odbačena), niti je Komisija sa njim obavila razgovor, kao kandidatom, a bila je dužna na osnovu odredbe člana 154.stav 7.istog Zakona. Zbog toga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su pobijane odluke tužene nezakonite, pa tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju, tužiocu nisu priznati jer mu nisu bili potrebni na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić