Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3542/21 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2976/20 od 18.02.2021. godine u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i obavezana tužena da na ime troškova parničnog postupka plati tužiocu iznos od 469.905,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti rešenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu trošova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova za sastav žalbe isplati tužiocu iznos od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova na ime sastava odgovora na žalbu u iznosu do 16.500,00 dinara odbijen kao neosnovan.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je u odgovoru na reviziju predložio da se ista odbije kao neosnovana i tužena obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stv 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj pravni lek može izjaviti. Navodima revidenta da pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati – izostanak razloga o bitnim činjenicama, nejasnost i protivrečnost obrazloženja i protivrečnost obrazloženja sa sadržinom dokaza u spisima, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije zakonski razlog za reviziju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 25.12.2017. godine uputio tuženoj pisani zahtev da mu se odobri odsustvo sa rada radi nege deteta jer je njegova supruga počela da radi u inostranstvu. Uz zahtev priloženi su izvodi iz matične knjige rođenih za troje maloletne dece (treće dete rođeno u septembru 2017. godine), potvrda o zaposlenju supruge i sporazum zaključen u pisanoj formi sa suprugom o korišćenju prava na odsustvo sa rada radi nege deteta. Tužena je 09.02.2018. godine pismeno obavestila tužioca da nema pravo na korišćenje odsustva sa rada po tom osnovu zato što njegova supruga nije zaposlena na teritoriji Republike Srbije i ne ostvaruje prava u skladu sa Zakonom o radu. Po prijemu ovog obaveštenja tužilac se sastao sa licem postavljenim na radno mesto direktora Odeljenja za radne odnose u Sektoru tužene za ljudske resurse, sa kojim je razgovarao o svom radnom statusu i opcijama kao što su neplaćeno odsustvo i sporazumni prestanak radnog odnosa. Tužilac nakon tog razgovora nije podnosio pisani zahtev za odobrenje neplaćenog odsustva, a sa rada je opravdano izostajao sve do 16.04.2018. godine. Počev od tog datuma tužilac nije opravdao svoj izostanak sa rada, zbog čega je tužena pokrenula postupak za utvrđivanje njegove odgovornosti za učinjenu povredu radne obaveze, odnosno radne discipline. U skladu sa svojim opštim aktom – Pravilnikom o radu Komisije za sprovođenje postupka radi utvrđivanja odgovornosti zaposlenih tužene i razloga za otkaz ugovora o radu ili izricanje mera za nepoštovanje radne discipline i povrede radne obaveze od 04.12.2017. godine, tužena je obrazovala komisiju koja je na sednici od 04.05.2018. godine jednoglasno predložila da se tužiocu dostavi upozorenje o postojanju osnovane sumnje da je učinio povredu radne discipline. Tužiocu nije upućen poziv za tu sednicu komisije. Upozorenje je sačinjeno 16.05.2018. godine i nije uručeno tužiocu na radnom mestu ili na kućnoj adresi, o čemu je 05.06.2018. godine sačinjena službena beleška i upozorenje istog dana objavljeno na oglasnim tablama u sedištu tužene i prostorijama gde se nalazilo tužiočevo radno mesto. Tužilac se nije izjasnio na navode iz upozorenja, a ono je skinuto sa oglasnih tabli 13.06.2018. godine, ubrzo nakon početka radnog vremena. Komisija tužene je na sednici od 22.06.2018. godine predložila izvršnom odboru izricanje mere otkaza ugovora o radu. Tužilac nije bio pozvan ni na tu sednicu. Rešenjem izvršnog odbora tužene od 28.06.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 9. stav 1. alineja 5 Aneksa ugovora o radu od 06.02.2012. godine i nepoštovanja radne discipline iz člana 72. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora, sa obrazloženjem da je na osnovu podataka iz elektronske evidencije radnog vremena utvrđeno da je tužilac neopravdano odsustvovao sa posla od 16.04.2018. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu je uručeno objavljivanjem na oglasnoj tabli.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio da usvoji tužbeni zahtev i poništi rešenje o otkazu ugovora o radu, a tuženu obaveže da vrati tužioca na rad i da mu nadoknadi štetu prouzrokovanu nezakonitim rešenjem. Po stanovištu tog suda, pravo na odsustvo radi nege deteta mogu podjednako koristiti oba roditelja i za to nisu propisani nikakvi dodatni uslovi, tako da je tužilac uživao zaštitu od prestanka radnog odnosa u smislu člana 187. Zakona o radu jer je tuženoj bilo poznato da tužiočeva supruga radi u inostranstvu i nije doneo odluku o njegovom zahtevu za korišćenje odsustva sa rada po tom osnovu. Pored toga, po nalaženju prvostepenog suda, tužiocu je u postupku donošenja pobijanog rešenja poređeno pravo na odbranu zato što tuženi nije poštovao pravila procedure propisane njegovim opštim aktom.

Drugostepeni sud je, prihvatajući u bitnom razloge nižestepenog suda, odluku o odbijanju žalbe tužene i potvrđivanju prvostepene presude u pogledu odluke o glavnoj stvari, zasnovao prvenstveno na povredi tužiočevog prava na odbranu. S tim u vezi, taj sud se poziva na Pravilnik tužene od 04.12.2018. godine kojim je, pored ostalog, propisano da se zaposleni protiv kojeg je pokrenut postupak poziva na sednicu komisije pisanim putem (pozivom), u kojem se obaveštava da na sednicu može doći lično ili u prisustvu advokata kojeg ovlasti, uz upozorenje da će se postupak sprovesti ako se on ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda. Zato, po stanovištu drugostepenog suda, tužena nije poštovala proceduru propisanu svojim opštim aktom jer tužocu nije uputila poziv za sednice na kojima je odlučeno o postojanju povrede radne obaveze i radne discipline. Osim toga, po nalaženju tog suda, tužena je povredila i pravila o dostavljanju upozorenja iz člana 185. stav 4. Zakona o radu, jer je isto skinula sa oglasne table pre isteka roka od 8 dana od dana njegovog isticanja. Iz tih razloga, drugostepeni sud je ocenio kao irelevantne žalbene navode tužene da tužiocu nije priznato pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i da zato nisu bili ispunjeni uslovi za posebnu zaštitu zaposlenog koja je predviđena članom 187. Zakona o radu.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova o povredi prava tužioca na odbranu, kao razlogu za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, prihvata i revizijski sud.

Da bi otkazni razlog mogao biti primenjen poslodavac mora utvrditi činjenice i utvrditi okolnosti za koje zakon vezuje njegov nastanak. U tom postupku zaposlenom mora biti omogućeno da se izjasni. Prestanak radnog odnosa zbog učinjene povrede radne obaveze ili radne discipline je zakonit ako je zaposleni pre davanja otkaza saslušan, i ako mu je omogućeno da se brani i izjasni o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U tom smislu govori i Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“ broj 4/83), tako što propisuje da se otkazni razlozi ponašanja ne mogu primeniti pre nego što radniku omogući da se „brani od navoda“.

Tužena je svojim opštim aktom – Pravilnikom od 04.12.2017. godine, propisala način rada komisije u postupku za utvrđivanje povrede radne obaveze usled krivice zaposlenog i nepoštovanja radne discipline. Tim opštim aktom (član 6. stav 1-4) predviđeno je da se zaposleni poziva na sednicu komisije pisanim pozivom, koji sadrži obaveštenje da u tom postupku može ovlastiti advokata za zastupanje, kao i upozorenje da će se sednica održati u njegovom odsustvu ako ne opravda svoj izostanak. Tužilac nije bio pozivan na sednicu komisije od 04.05.2018. godine (kada je doneta odluka da mu se dostavi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu) i sednicu od 22.06.2018. godine (kada je doneta odluka da se izvršnom odboru tužene predloži izricanje mere otkaza ugovora o radu). Ovim propustima tužena, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, povredila je pravila postupka za utvrđenje odgovornosti tužioca za povredu radne obaveze i radne discipline koja je sama propisala svojim opštim aktom, čime je tužiocu onemogućeno da se izjasni o svim okolnostima bitnih za odluke donete na navedenim sednicama i uskraćeno mu pravo na odbranu.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu predviđena je dužnost poslodavca da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 189. stav 2. i 3. tog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Sadržina upozorenja propisana je stavom 2. navedene odredbe. Upozorenje je akt pokretanja otkaznog postupka koji treba da izazove reakciju zaposlenog i njegovo izjašnjenje o predočenim otkaznim razlozima, što znači da predstavlja deo prava zaposlenog na odbranu. Ono se dostavlja zaposlenom kao i svaki drugi pojedinačni akt (član 193. stav 2. Zakona o radu), lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu njegovog prebivališta i boravišta, a ako to nije moguće objavljivanjem na oglasnoj tabli poslodavca, i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (član 185. stav 2. i 4. Zakona o radu). Rok od osam dana počinje da teče prvog narednog dana od objavljivanja upozorenja na oglasnoj tabli poslodavca, u ovom slučaju od 06.06.2018. godine i ističe protekom osmog dana, u ovom slučaju 13.06.2018. godine. Upozorenje je skinuto sa oglasne table tuženog pre isteka poslednjeg dana roka, ubrzo nakon početka radnog vremena na dan 13.06.2018. godine, što znači da dostava upozorenja tužiocu nije bila pravilna.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi tužene da je sa stanovišta povrede tužiočevog prava na odbranu, kao razloga za nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, pogrešno primenjeno materijalno pravo. Nema ni pogrešne primene odredbe člana 191. Zakona o radu. Stavom 1. te odredbe propisano je da će se, ako se u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period koji nije radio. Po stanovištu revizijskog suda, povreda prava tužioca na odbranu u postupku utvrđenja njegove odgovornosti za otkaz ugovora o radu koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, bitno utiče na njegovu zakonitost zbog čega se ne može primeniti član 191. stav 7. Zakona o radu.

Nisu osnovani ni navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava prilikom odlučivanja o troškovima postupka, jer je drugostepeni sud za preduzete radnje dosudio nagradu za zastupanje advokata pravilnom primenom članova 156. i 154. ZPP u vezi sa tarifnim brojevima 14. i 15. važeće Advokatske tarife.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković