.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 470/2014
30.06.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca B.I. iz sela S., Opština A., čiji je punomoćnik B.Č., advokat iz N., protiv tuženog JP PTT Saobraćaja „Srbija“ RJ Poštanskog saobraćaja Niš, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2604/13 od 20.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2604/13 od 20.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2755/12 od 22.05.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 2012-107473/7 od 29.10.2012. godine o otkazu ugovora o radu broj 2002-77911/3 od 04.07.2002. godine, Aneksa broj 1 ugovora o radu od 01.12.2005. godine i Aneksa broj 4 ugovora o radu od 02.07.2012. godine, te se obavezuje tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom drugim izreke povučena je tužba u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovorom o radu počev od 05.11.2012. godine, do vraćanja na rad, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 05.11.2012. godine do vraćanja na rad, a stavom trećim je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 70.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 2604/13 od 20.11.2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U provedenm postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede se revizijom posebno ne ukazuje.
U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radno mesto vozača motornog vozila u jedinici za preradu poštanskih pošiljaka, RJ Poštanskog saobraćaja Niš. Osporenim rešenjem tuženog od 29.10.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima, na osnovu odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu i člana 98. Kolektivnog ugovora tuženog. U obrazloženju ovog rešenja navodi se da je tužilac 17. i 18.05.2012. godine, po povretku sa puta, zaustavio službeno teretno vozilo kojim je upravljao na benzijskoj stanici … 1 N., započeo točenje goriva u rezervoar, a potom izvesnu količinu točio u kanister, što je ustanovljeno na osnovu snimka sigurnosnih kamera. Na osnovu zapisnika komisije, utvrđeno je da usled ovog događaja nije nastupila šteta za poslodavca (tuženog), te da nije bilo nikakvih neslaganja sa podacima iz dostavljene dokumentacije. Tužilac je pismeno upozoren 05.09.2012. godine o postojanju opravdanih razloga za otkaz ugovora o radu, uz ostavljeni rok od pet radnih dana da se na navode izjasni, što je on učinio 18.09.2012. godine, ukazujući da u njegovom postupanju nije bilo nikakvih zloupotreba, te da je postupao po nalogu neposrednog rukovodioca, a da je natankirano gorivo korišćeno isključivo za službene svrhe. Pribavljeno je i mišljenje sindikata tuženog.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili tužbeni zahtev.
Prema odredbi člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, sa izmenama) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.
Razlozi iz kojih poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom propisani su u članu 98. Kolektivnog ugovora tuženog, pa prema tački 1. ugovor o radu poslodavac može da otkaže zaposlenom zbog nepropisnog, nesavesnog ili neblagovremenog izvršavanja radnih obaveza.
U provedenom postupku je utvrđeno da je postojala obaveza vozača zaposlenih kod tuženog da rezervoar službenog vozila na kraju ture napuni do punog nivoa.
Takođe je utvrđeno da tuženi nije pretrpeo materijalnu štetu tužiočevim postupanjem, te da nije postojala namera tužioca da prisvoji gorivo i da ošteti tuženog. Sledom rečenog, tužiocu se ne može staviti na teret povreda radnih obaveza iz pobijanog rešenja. Kako tuženi nije pružio dokaze da je tužilac povredio radnu obavezu na opisani način, pravilno je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu. To dalje podrazumeva i da je osnovan i zahtev tužioca za njegovu reintegraciju.
Ostalim revizijskim navodima se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 407. stav 2. revizijom ne može pobijati.
Sa svega izloženog je odlučeno kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava drugog istog člana, jer se obrazlaganjem ove presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
