.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4711/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parničnom postupku po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Stević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4621/20 od 04.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31. maja 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4621/20 od 04.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4621/20 od 04.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu 19P1 2290/19 dana 21.04.2021. godine, kojom je u stavu prvom izreke dozvolio preinačenje tužbe; u stavu drugom odbio je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete za izostalu zaradu i novčanu naknadu od 01.07.2016. godine do 30.06.2019. godine isplati ukupan iznos od 2.110.602,44 dinara sa zakonskom zateznom počev od opredeljenog dospeća svake pojedinačne naknade zarade do isplate; u stavu trećem izreke odbio je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da na tekući račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati na ime neuplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i socijalno osiguranje, iznos od 1.100.463,79 dinara za period od 01.07.2016. godine do 30.06.2019. godine na ime tužioca; u stavu četvrtom izreke odbacio je kao nedozvoljenu tužbu tužioca u delu da se obaveže tužena da na tekući račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati na ime obračunatog poreza na dohodak građana iznos od 242.404,49 dinara; u stavu petom izreke obavezao je tužioca da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4621/20 od 04.02.2022. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.
Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 10/23-dr zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca na ime neisplaćenih zarada za period kada nije utvrđeno da je tužilac obavljao rad kod tužene, u skladu je sa pravnim shvatanjem revizijskog suda izraženim kroz odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom. U reviziji, revident ukazuje na dokazanost rada kod tuženog. Međutim, radi se o faktičkom, a ne o pravnom pitanju. Revident ne ukazuje na druge odluke u kojima je u istoj činjenično pravnoj situaciji drugačije odlučeno. Revizijski navodi tužioca nisu pravno relevantan osnov za prihvatanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Kako u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao posebnoj iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ovog Zakona odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 10/23-dr zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu 01.07.2019. godine, a preinačio dana 12.11.2020. godinu. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 2.110.602,44 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 17.951,44 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe.
Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
