Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20, 10/23-drugi zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je našao da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, odbijen je tužbeni zahtev tužioca jer je tuženi isplatio osnovnu zaradu tužiocu na osnovu elemenata utvrđenih Kolektivnim ugovorom poslodavca i ugovorom o radu, poštujući odredbe članova 111.-113. Zakona o radu, i to u iznosima, za ceo utuženi period, koji nisu niži od minimalne zarade.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni sud je zaključio da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca o navedenom pravnom pitanju. Poslodavac je dužan zaposlenom isplati ugovorenu zaradu, u skladu sa Kolektivnim ugovorom poslodavca i zaključenim ugovorom o radu, a koja ne može biti niža od minimalne zarade, kako je pobijanom presudom odlučeno. Zbog toga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pitanju, niti za novim tumačenjem prava, a ne postoji ni potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pored navedenog, nisu ispunjeni ni drugi uslovi koje odredba člana 404.stav 1. ZPP predviđa kao preduslov za dozvoljenost odlučivanja o posebnoj reviziji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud utvrdio je da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 01.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 260.120,77 dinara. Imajući u vidu da se radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud odbacio je reviziju tužioca kao nedozvoljenu, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković