OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 67.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dostavljanja prepisa presude

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 214/22 od 01.04.2024. godine, stavovima prvim, drugim i četvrtim izreke usvojen je tužbeni zahtev sadržine kao u izreci ove presude. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iznosa u visini devet mesečnih zarada od 861.264,00 dinara sa sporednim potraživanjem do ukupno traženog iznosa u visini 15 mesečnih zarada od 1.435.440,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja presude do konačne isplate kao neosnovan. Stavom petim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove od 262.551,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3118/24 od 18.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi iz članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, odnosno pogrešno utvrđeno činjenično stanje u sporu u kome je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu nisu predviđeni kao razlog zbog koga se revizija može izjaviti po odredbama člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, ..., rođen .... godine, zasnovao je kod tuženog radni odnos 2009. godine i obavljao je poslove na više radnih mesta. Od 2017. godine do 12.07.2021. godine neprekidno je bio na bolovanju, odnosno neplaćenom odsustvu. Aprila 2018. godine osnovano je Privredno društvo „Esprint Plus“ doo. Na osnovu odluke nadzornog odbora tuženog od 21.06.2021. godine razrešeno je rukovodstvo tuženog, za generalnog direktora imenovana je BB, koja je po preporuci kontaktirala tužioca i ponudila mu da bude deo rukovodećeg tima. Tužilac je ponudu prihvatio, pa je između stranaka zaključen ugovor o radu 12.07.2021. godine, kojim je tužilac raspoređen na radno mesto rukovodilac sektora komercijalnih poslova. Tužilac je izvršnom odboru direktora tuženog 07.02.2022. godine podneo zahtev za odobrenje prava na neplaćeno odsustvo, u kome navodi da ne može da bude deo rukovodećeg tima na čijem čelu je BB, uzimajući u obzir način na koji vodi firmu. Tuženi je zahtev odbio, iz razloga što bi trpeo proces tekućeg i budućeg ugovaranja poslova od značaja za obavljanje delatnosti. Tuženi je zatim tužiocu 14.02.2022. godine ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu za premeštaj na odgovarajuće radno mesto, sa upozorenjem da je u obavezi da se o prihvatu ponude izjasni u roku od 8 dana, te da se za slučaj da to ne učini smatra da je ponudu odbio i da zadržava pravo da u sudskom sporu povodom otkaza ugovora o radu po članu 179. stav 5. tačka 2 Zakona o radu osporava zakonitost aneksa. U ponudi je navedeno da kao ... tužilac nije ostvario očekivane rezultate u 2021. godini, nije sproveo do kraja ni jedan ključni zadatak koji mu je poveren, sa takstaivnim navođenjem zadataka koje tužilac nije izvršio. Navedeno je da tužilac najveći doprinos može dati na ponuđenim poslovima, koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme predviđene zaključenim ugovorom o radu. Tužilac je 04.03.2022. godine pismeno odbio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, sa navodom da je potpuno jasno da je pravi razlog za premeštaj slobodno izražavanje mišljenja, a ne potrebe procesa rada i drugi razlozi navedeni u obaveštenju, te da smatra da ga tuženi omalovažava vraćanjem na radno mesto na kome je bio zaposlen pre zaključenja ugovora o radu 12.07.2021. godine. Spornim rešenjem od 07.03.2022. godine tuženi je otkazao tužiocu ugovor o radu zbog odbijanja da radi izmene ugovorenih uslova zaključi aneks ugovora o radu. U razlozima tog rešenja navedeno je da je sproveden postupak u kome je tužiocu ponuđeno zaključenje aneksa ugovora o radu zbog razloga koji su navedeni u ponudi, kao i da je tužilac odbio da zaključi ponuđeni aneks ugovora. Na osnovu nalaza veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđena je visina iznosa, čiju isplatu tužilac zahteva po pravnom osnovu naknade štete.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice nižestepeni sudovi usvajaju postavljeni tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, iskazujući stanovište da tuženi nije postupio u smislu člana 172. stav 1. Zakona o radu pošto tužiocu u pismenoj ponudi za zaključenje aneksa ugovora nije naveo konkretne razloge koji bi se odnosili na potrebe procesa i organizacije rada. Tuženi jeste ispoštovao proceduru predviđenu odredbama članova 171. stav 1. tačka 1. i 172. Zakona o radu, pošto je tužiocu ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu i naveo razloge zbog kojih to čini, ali ti razlozi se odnose na neodgovorno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, odnosno zloupotrebu prava na odsustvo sa rada, a ne na potrebe procesa i organizacije rada. Odluku o zahtevu za naknadu štete umesto vraćanja na rad, odnosno zbog izgubljene zarade, sudovi zasnivaju na odredbama člana 191. Zakona o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Prema Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...95/18) poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada – aneks ugovora, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada (član 171. stav 1. tačka 1.); odgovarajućim poslom u smislu navedene odredbe smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu (član 171. stav 2.); uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (član 172. stav 1.); zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora o radu u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog zakona osporava zakonitost aneksa ugovora (član 172. stav 3.); zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to - ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačke 1.-5. ovog zakona (član 179. stav 5. tačka 2.).

Odredbama člana 191. Zakona predviđene su pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Činjenično je razjašnjeno da je tužilac, ..., od zasnivanja radnog odnosa kod tuženog 2009. godine obavljao poslove više radnih mesta. Pre zaključenja ugovora o radu od 12.07.2021. godine za radno mesto ..., bio je raspoređen na radnom mestu ..., koje je odgovaralo njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima. Zaključenje aneksa za poslove prethodnog radnog mesta njemu je ponuđeno 14.02.2022. godine, a on je ovu ponudu pismeno odbio 07.03.2022. godine. Ugovor o radu od 12.07.2021. godine, po kome je tužilac raspoređen na radno mesto ... rezultat je saglasnosti tužioca da bude deo rukovodećeg tima tuženog, sa BB, kao generalnim direktorom. Tužilac je 07.02.2022. godine obavestio rukovodstvo tuženog da ne može da bude deo tima na čijem čelu se nalazi BB, te predložio da mu se odobri neplaćeno odsustvo. Ovaj zahtev je odbijen i tužiocu predočeno da bi pozitivnom odlukom trpelo poslovanje tuženog vezano za zaključivanje ugovora. Iz ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu, koja je usledila nakon saopštenja tužioca da više ne želi da bude u rukovodećem timu, sledi da suštinski razlog za ponuđeni premeštaj leži u činjenici da tužilac kao rukovodilac sektora komercijalnih poslova nije ostvario očekivane rezultate, niti ključne zadatke koji su mu povereni obavio do kraja.

Postojanje potreba poslodavca vezanih za proces i organizaciju rada, suprotno stanovištu nižestepenih sudova, ne ceni se samo sa aspekta najboljih efekata radnog doprinosa zaposlenog na radnom mestu na koje se premešta, već i na radnom mestu na koje je raspoređen po aktuelnom ugovoru o radu. Tužilac, zaposlen kod tuženog od 2009. godine, pristao je sredinom 2021. godine da bude deo rukovodećeg tima, odnosno da bude rukovodeći zaposleni koji odgovara za zaključivanje novih i realizaciju već zaključenih ugovora, na osnovu kojih tuženi obavlja privrednu delatnost. Ponuda za premeštaj sa rukovodećeg na poslove radnog mesta koji odgovaraju stručnoj spremi tužioca, posledica je izjašnjenja tužioca da više nije saglasan da bude u rukovodstvu poslodavca, uz ocenu da tužilac nije ostvario očekivane rezultate rada od 12.07.2021. godine. U svrhu uspešnog nastavljanja obavljanja delatnosti potrebe procesa i organizacije rada tuženog objektivno su zahtevale oslobođenje radnog mesta za koje je tužilac zaključio ugovor o radu 12.07.2021. godine, kako bi se na tim poslovima radno angažovalo lice spremno da udovolji potrebama poslodavca.

Tužilac u ovoj parnici za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu iz razloga predviđenog članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, ne osporava zakonitost aneksa ugovora o radu u smislu člana 172. stav 3. Zakona o radu, mada je o ovom pravu podučen u ponudi od 14.02.2022. godine. Otkazni razlog postoji, pošto je tužilac odbio da zaključi ponuđeni aneks, koji je bio u skladu sa potrebama tuženog. Pošto nema nezakonitog prestanka radnog odnosa, neosnovan je deo tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu štete, zasnovan na odredbama člana 191. Zakona o radu.

Tuženi je u celosti uspeo u parnici, pa je o troškovima postupka odlučeno na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 1, 154. i 163. stavovi 1-4. ZPP. Tuženom su dosuđeni opravdani troškovi za koje je postavio opredeljen zahtev i sastoje se od nagrade za zastupanje od strane punomoćnika advokata na ročištu održanom 23.11.2023. godine u trajanju od tri sata od 38.250,00 dinara i za zastupanje na ročištu od 01.04.2024. godine od 29.250,00 dinara.

Iz navedenih razloga, odluka u izreci doneta je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković