Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Mirjana Rajić Ilić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2096/20 od 25.08.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2096/20 od 25.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 743/18 od 27.06.2018. godine, stavovima prvim, drugim i trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćene otpremnine isplati i to: tužiocu AA 250.873,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2005. godine pa do isplate, a tužiocu BB 222.713,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2005. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 156.126,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2096/20 od 25.08.2020. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem R4 3/21 od 22.02.2021. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije prihvatio predlog tuženog da se Vrhovnom kasacionom sudu predloži odlučivanje po reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2096/20 od 25.08.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi isplate podneta je 06.08.2008. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioca AA je 250.873,00 dinara, a u odnosu na tužioca BB je 222.713,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić