Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... . Direktor tuženog je 17.05.2011. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužilji, budući da su internom kontrolom blagajničkog poslovanja za period od 01.01.2011. godine do 30.04.2011. godine utvrđene nepravilnosti u radu blagajne i manjak od 152.371,07 dinara, uz obaveštenje tužilji, na osnovu člana 180. stav 3. Zakona o radu, da će joj biti otkazan ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu radne obaveze, bez pisanog upozorenja. Direktor tuženog je 26.09.2011. godine doneo još jedno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužilji u kome je navedeno da su nakon prvog upozorenja nastupile otežavajuće okolnosti, jer je kontrolom blagajničkog izveštaja za 2008, 2009. i 2010. godinu utvrđeno neslaganje u prijemu i predaji pazara, participacije i dnevnica, usled čega se javio manjak u navedenim godinama u iznosima koji su opredeljeni u upozorenju, a za šta je odgovorna tužilja, jer je nezakonito raspolagala sredstvima. Tužilja i sindikat su se izjasnili na navedena upozorenja. Spornim rešenjem tuženog od 03.10.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. i 4. Zakona o radu, zbog toga što je tužilja prouzrokovala manjak na blagajni u 2008, 2009. i 2010. godini i u periodu od 01.01.2011. do 30.04.2011. godine u iznosima koji su navedeni u upozorenju od 26.09.2011. godine i na taj način u kontinuitetu od 2008. godine do 30.04.2011. godine vršila povrede radnih obaveza sa elementima krivičnog dela predviđene članom 52. stav 1. tačka 3, 4. i 8. Pravilnika o radnim odnosima i članom 113. stav 1. tačka 2. alineja 5. i 8. i tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija („Sl. glasnik RS“ br. 36/10).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 180. i 184. u vezi sa članom 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Članom 179. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2), i ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (tačka 4).

Članom 180. stav 3. Zakona o radu propisano je da ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Članom 184. stav 1. Zakona o radu propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1, 2, 3, 5. i 6. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, a stavom 2. istog člana propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 4. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

Rokovi iz člana 184. stav 1. Zakona o radu su prekluzivni rokovi, materijalnopravnog karaktera, čijim protekom poslodavac gubi pravo da zbog nastalog otkaznog razloga otkaže ugovor o radu zaposlenom. Objektivni rok predstavlja okvir u kome se može upotrebiti subjektivni rok čijim istekom se prekida i tok subjektivnog roka ukoliko zbog kasnijeg saznanja nije mogao da istekne do kraja.

Tužilji je spornim rešenjem od 03.10.2011. godine otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog radnji iz 2008, 2009. i 2010. godine i u periodu od 01.01.2011. do 30.04.2011. godine, kada je vršila povrede radnih obaveza predviđene Pravilnikom o radnim odnosima i Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove. Kako se početak roka za davanje otkaza računa od poslednje preduzete radnje izvršenja, nastupila je zastarelost davanja otkaza za radnje navedene u upozorenju od 26.09.2011. godine, s obzirom da se odnose na 2008, 2009. i 2010. godinu, pa je u vreme donošenja pobijanog rešenja 03.10.2011. godine očigledno protekao objektivni rok od šest meseci, računato od 31.12.2010. godine kada je mogla biti preduzeta poslednja radnja izvršenja. Kad je u pitanju period od 01.01.2011. do 30.04.2011. godine, tuženi je u upozorenju od 17.05.2011. godine, na osnovu člana 180. stav 3. Zakona o radu, obavestio tužilju da će joj biti otkazan ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu radne obaveze, bez pisanog upozorenja. Suština ovog tzv. anticipiranog upozorenja je u tome da se zaposlenom stavi do znanja da će mu se za ponovljenu istu ili sličnu povredu radne obaveze otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, što znači da je potrebno da zaposleni posle davanja ovog upozorenja učini novu povredu radne obaveze. U konkretnom slučaju tužilja nije učinila novu povredu radne obaveze već joj je tuženi otkazao ugovor o radu upravo za radnje navedene u upozorenju od 17.05.2011. godine, odnosno za radnje učinjene u periodu od 01.01.2011. godine do 30.04.2011. godine, što je protivno članu 180. stav 3. Zakona o radu. Imajući u vidu da je davanje otkaza ugovora o radu za radnje iz upozorenja od 17.05.2011. godine protivno članu 180. stav 3. Zakona o radu, dok je davanje otkaza za radnje iz upozorenja od 26.09.2011. godine protivno članu 184. stav 1. istog zakona, sporno rešenje je nezakonito, zbog čega je osnovano usvojen tužbeni zahtev tužilje i rešenje poništeno. S obzirom da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, tuženi je na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, obavezan da je vrati na rad.

Odlučujući o reviziji Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je sporno rešenje doneto i primenom otkaznog razloga iz člana 179. tačka 4. Zakona o radu (ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom). Naime, učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom predstavlja razlog za davanje otkaza na osnovu člana 179. tačka 4. Zakona o radu, a otkaz ugovora o radu iz ovog razloga poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo. Da bi se iz ovog razloga i u navedenom roku mogao dati otkaz ugovora o radu, postojanje i učinjeno krivično delo od strane zaposlenog mora da bude utvrđeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku. U konkretnom slučaju, u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu - 03.10.2011. godine krivični postupak protiv tužilje nije bio pravnosnažno okončan. Tuženi je u toku revizijskog postupka uz podnesak od 12.07.2016. godine dostavio presudu K 487/13 od 10.12.2015. godine koju je doneo Osnovni sud u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji, koja je postala pravnosnažna 18.02.2016. godine, a kojom je tužilja oglašena krivom za produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ. Međutim, po oceni revizijskog suda ova presuda krivičnog suda nije relevantna, zbog pravila da se u sudskom postupku zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu ceni prema vremenu njegovog donošenja, što je u ovom slučaju 03.10.2011. godine, kada nije postojala pravnosnažna krivična osuđujuća odluka, zbog čega ni ovaj otkazni razlog nije obrazovan.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić