Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2767/23 od 23.11.2023. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1901/2020 od 28.09.2023. godine u usvajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to samo u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati dodatak na platu po osnovu terenskog dodatka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju navodeći da je neophodno ujednačavanje tumačenja zakona i opštih akata Ministarstva unutrašnjih poslova RS i da je celishodno da Vrhovni sud zauzme stav u vezi spornog pravnog pitanja – dodatka na platu po osnovu terenskog dodatka, kao i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom drugim istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Naime, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu za terenski dodatak računajući i vreme provedeno u bazi radi pripreme za put i samog putovanja, koji nije priznat kroz dodatni koeficijent za obračun plate tužiocu. Kako je drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, zbog čega je primenom odredbe člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 28.09.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 548.917,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić