Rev2 4779/2022 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4779/2022
08.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nevena Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Pošta Srbije“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Srđan Sandić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2741/22 od 09.09.2022. godine, u sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2741/22 od 09.09.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 463/2021 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništen Aneks br. 12 Ugovora o radu br. .. od 01.07.2003. godine zaveden kod tuženog pod brojem .., a potpisan 28.04.2021. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi i tuženom je naloženo da tužilju vrati na radno mesto poslova pomoćnika direktora u RRJ u PJ višeg ranga u Regionalnoj radnoj jedinici „BB“, područnoj jedinici ..., na kom je tužilja bila po osnovu Aneksa br. 11 Ugovora o radu, zavedenog kod tuženog pod brojem .. od 13.02.2018. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog umanjene zarade usled premeštaja sa radnog mesta poslova pomoćnika direktora u RRJ u PJ višeg ranga u Regionalnoj radnoj jedinici „BB“, područnoj jedinici ... na radno mesto vodeći saradnik u područnoj jedinici ..., Služba za usluge, prodaju i marketing isplati ukupno iznos od 82.868,43 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospeća bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka od 120.365,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2741/22 od 09.09.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju u smislu odredbe člana 403. stav 1. i 441. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.06.2021. godine. Predmet tužbenog zahteva je da se poništi Aneks br. 12 Ugovora o radu od 28.04.2021. godine koji je tužilja zaključila sa tuženim, a kojim Aneksom je tužilja premeštena na drugo radno mesto sa manjim keficijentom posla i mesečnom zaradom, kao i naknada štete zbog umanjenja plate.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, odnosno predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se utvrdi da je ništav Aneks ugovora o radu, koji je tužilja zaključila sa tuženim, kojim je tužilja premeštena na drugo radno mesto sa manjim keficijentom posla, to ni revizija tuženog nije dozvoljena.

U odnosu na odluku u delu kojim je odlučeno o naknadi štete zbog manje isplaćene zarade, vrednost pobijanog dela pravosnažne presude iznosi 82.868,43 dinara. Kako je u navedenom delu reč o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, revizija ni u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić