.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4784/2022
09.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2027/22 od 13.07.2022. godine, u sednici održanoj 09.02.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2027/22 od 13.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2604/20 od 05.10.2021. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara na ime neisplaćene jubilarne nagrade sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2027/22 od 13.07.2022. godine, prvim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu na ime neisplaćene jubilarne nagrade isplati iznos od 54.344,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Drugim stavom izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 79.500,00 dinara. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu shodno članu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postuku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je do 14.05.2008. godine bio zaposlen u privremenim institucijama Kosova i Metohije, u Kazneno-popravnom domu u Lipljanu, a od 15.05.2008. godine preuzet je u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, rešenjem Ministarstva pravde broj 112-01-137/93/2008-03 donetim dana 29.04.2008. godine. Iz uverenja RF PIO od 25.06.2021. godine sledi da je tužilac u radnom odnosu u Ministarstvu pravde do 25.04.2014. godine, a da od 26.04.2014. godine radi u Ministarstvu pravde i državne uprave. Dana 15.05.2018. godine tužilac je navršio deset godina neprekidnog rada u organu državne uprave, ali se tuženoj nije obraćao za isplatu jubilarne nagrade.
Prvostepeni sud je primenom člana 120. Zakona o radu i člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ocenio da tužiocu pripada jubilarna nagrada u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u RS prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini. U obrazloženju svoje odluke je ukazao da je u sprovođenju zaključka Vlade RS od 17.04.2008. godine, tužena koja je tužioca preuzela iz privremenih institucija KiM, istog bila dužna da rasporedi na određene poslove i da mu time omogući obavljanje faktičkog rada sa svim pravima iz radnog odnosa.
Prihvatajući utvrđeno činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno, drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio, sa obrazloženjem da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, jer u odsustvu zahteva upućenog nadležnom funkcioneru u organu tužene, odnosno kod propuštanja sprovođenja upravnog postupka i upravnog spora, shodno članu 140-143. Zakona o državnim službenicima, nema osnova za usvajanje tužbenog zahteva.
Razmatrajući pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizijski navodi nisu osnovani.
Prava i obaveze državnih službenika regulisana su Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05 sa izmenama i dopunama), a postupak zaštite tih prava regulsan je članom 140. stav 1. Zakona, prema kome je odlučivanje povereno neposrednom rukovodiocu, protiv čijeg rešenja je shodno članu 142. Zakona dostavljena žalba. Prema članu 140. stav 4. Zakona pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnih službenika primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Kako prema članu 105. stav 3. Zakona o radu jubilarna nagrada spada u potraživanja koja se ne smatraju zaradom, kod propuštanja provođenja procedure predviđene citiranim odredbama Zakona o državnim službenicima, tužilac bi pravnu zaštitu u parničnom postupku mogao ostvariti samo primenom člana 172. ZOO, da je tražena isplata jubilarne nagrade nezakonitim ili nepravilnim radom nadležnog organa tužene tužiocu uskraćena.
Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1. Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005...95/18), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Prema odredbi člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 25/15...34/18) zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji, prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje i to pod tačkom 1) za deset godina rada u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa.
Pravo na jubilarnu novčanu nagradu zaposleni ostvaruje radom u radnom odnosu. U konkretnom slučaju, tužilac nakon preuzimanja iz privremenih institucija na Kosovu i Metohiji na rad u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine, nije bio radno angažovan iz čega sledi da nije u mogućnosti da ostvari pravo na jubilarnu nagradu. Poseban kolektivni ugovor za državne organe to pravo predviđa za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, a tužilac od dana preuzimanja 15.05.2008. godine nije radio.
Neosnovani su navodi revizije tužioca da mu pravo na jubilarnu nagradu pripada kao licu koje je u radnom odnosu kod poslodavca, jer uslov za isplatu jubilarne nagrade nije raspoređenost na rad zaposlenog. Suprotno navodima revizije, odredba člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 25/15...34/18) jasno i nedvosmisleno propisuje pravo zaposlenog na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, tako da se isplaćuje pod tačkom 1. za 10 godina rada u radnom odnosu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa. Dakle, nije dovoljno da zaposleni bude u radnom odnosu kod poslodavca, jer bi se u tom slučaju pravo na isplatu jubilarne novčane nagrade vezivalo samo za radni odnos, već je pored radnog odnosa potrebno, odnosno zakonom propisano, da zaposleni i radi, a to ovde nije slučaj, jer tužilac nije radio u periodu za koji zahteva isplatu jubilarne nagrade. Preuzimanje na osnovu Zaključka Vlade ne podrazumeva ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa, što jasno proizlazi iz sadržaja Zaključka kojim je određen samo fiksni iznos plate, bez obračunavanja minulog rada. S tim u vezi, revident neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP.
Na osnovu date pravne argumentacije, shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
