U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 06.04.2005. godine na poslovima ... u Pogonu ... . Aneksom br. 4 ugovora o radu od 14.10.2016. godine raspoređen je na radno mesto ... . Rešenjem tuženog od 21.12.2017. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline u skladu sa članom 179 st. 2 tač. 1 i 5 i st. 3 tač. 8 Zakona o radu, čl. 6 st. 1 tač. 52, čl. 7. st. 2 tač. 8, 10 i 15 Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, st.2 tač. 11, 11.4 i 11.6 Poslovnog kodeksa tuženog i čl. 19 tač. 4., 9. i 17. Ugovora o radu. U rešenju je navedeno da je zaposleni učinio povredu radne obaveze i nije poštovao radnu disciplinu na taj način što je dana 30.11.2017. godine pre početka rada i dobijanja radnog naloga u drugoj smeni, zatečen kako alat (električne klešte-špicangle i 2 šrafcigera) drži u kutiji za alat na svom radnom mestu, postupajući suprotno naredbi i uputstvu za upotrebu ručnog alata i opreme i što se istog dana grubo i nedolično ponašao prema tehničkom rukovodiocu BB, tako što mu se obratio vičući rečima citiranim u sadržini rešenja, uz upotrebu vulgarne reči. Donošenju pobijanog rešenja prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkazu ugovora o radu, koje je tužilac primio 08.12.2017. godine i na koje se izjasnio navodeći da se radilo o alatu koji je doneo pri prelasku iz stare garaže na novo radno mesto i da se plašio da će mu tražiti da se razduži zbog čega je taj alat držao odvojeno od drugog alata, što je pokušao da objasni i rukovodiocu, te da se nije grubo ponašao i vikao na rukovodioca.

Poslovnim kodeksom tuženog od 16.07.2008. godine u tački 11. propisano je da su zaposleni u obavezi da u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji iskažu uzajmno poštovanje i uvažavanje ličnosti i posla koji obavljaju, zabranjena je upotreba psovki, vulgarnih i dvosmislenih reči i izraza, i zabranjeno je vikati, dozivati, preglasno izražavati svoje misli i emociju na radnom mestu, u kancelariji ili hodniku.

Uputstvom za upotrebu ručnog alata i opreme tuženog od dana 05.10.2015. godine, regulisan je način upotrebe i odlaganja alata koji zaposleni koriste.

Naredbom tuženog od 15.10.2015. godine propisano je da su zaposleni dužni da nakon završenog posla alat vrate na mesto predviđeno za držanje i čuvanje alata i zabranjeno je zaposlenima da alat odlažu na mesto koje nije predviđeno za to.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca zaključivši da se tužilac nije pridržavao uputstva za upotrebu ručnog alata i opreme i naredbe od 15.10.2015. godine kojom je propisan način odlaganja alata, iako je sa istom bio upoznat. Takvo postupanje tužioca primetio je tehnički rukovodilac BB, koji ga je više puta upozorio da alat ne čuva na svom radnom stolu, već da ga propisno odlaže na mesto za čuvanje alata, na šta mu je tužilac odgovorio vičući i upotrebljavajući nepristojne reči, pri čemu tužilac nije dokazao da se radilo o njegovom ličnom alatu. Ovakvo ponašanje tužioca predstvlja akt nediscipline, pri čemu je tužilac imao svest o nedopustivosti svog ponašanja, zbog čega nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da je prvostepeni sud donoseći presudu pravilno primenio materijalno pravo, te ocenio da žalba tužioca nije osnovana i iz kojih razloga. Po oceni drugostepenog suda, ne postoje opravdavajući razlozi za držanje alata u kutiji na radnom stolu, smatrajući da su bez značaja navodi tužioca da se radi o alatu koji je zadužio pred 20 godina i koji smatra svojim i koji je uvek stajao na stolu, kao i navodi da nije napao rukovodioca i psovao, već malo povisio ton.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti zaključci da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, ne mogu se prihvatiti kao pravilni, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/2005,... 75/2014, 13/17), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnodno ugovorom, dok je stavom 3. tačka 8. navedenog člana propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog od 30.07.2014. godine, propisano je da je povreda radnih obaveza, između ostalog i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, pri čemu u tač.52 propisuje kao povredu radne obaveze držanje sredstava za rad i alata u ormanima za lične stvari ili na mestu koje za to nije predviđeno. Članom 7. Kolektivnog ugovora u stavu 1. propisano je da nepoštovanje radne discipline i ponašanje zaposlenog koje mu onemogućava da nastavi rad u preduzeću je nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom, utvrđenim tehnološkim postupkom, opštim i drugim aktima društva a u stavu 2. Kolektivnog ugovora da se pod nepoštovanjem radne discipline smatra naročito ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8), kao i grubo i nedolično ponašanje u radnim prostorijama i van njih (tač.10); svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj povredu dostojanstva ličnosti (tač.15).

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor ovradu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne disciplinu, jer je dana 30.11.2017. godine zatečen kako alat (električne klešte-špicangle i 2 šrafcigera) drži u kutiji za alat na svom radnom mestu, postupajući suprotno naredbi i uputstvu za upotrebu ručnog alata i opreme i što se istog dana grubo i nedolično ponašao prema tehničkom rukovodiocu BB vičući i upotrebljavajući nepristojne reči.

U smislu citirane odredbe Zakona o radu, povreda radne obaveze sankcionisana je otkazom ugovora o radu ako ju je zaposleni učinio svojom krivicom, što znači da je postojanje krivice zaposlenog uslov za davanje otkaza ugovora o radu, s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje. Stvarna zabluda isključuje krivicu i postoji kad zaposleni učini povredu radne obaveze u pogrešnom uverenju da postoje okolnosti prema kojima bi, ako bi te okolnosti stvarno postojale, preduzeta radnja bila dopuštena.

U konkretnom slučaju, tužilac je u svom izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga za otkaz, kao i tokom postupka, naveo da je sporni alat doneo sa sobom kada je prešao sa prethodnog radnog mesta na novo radno mesto i da je isti zadužio pre 20 godina, zbog čega je taj alat držao odvojeno od drugog alata, da bi istim mogao da se razduži ako mu to bude traženo. Kod navedenog, nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da li je kod tužioca postojala svest i namera da postupa suprotno uputstvu za upotrebu ručnog alata i opreme i naredbi od 15.10.2015. godine i da alat poslodavca drži na mestu koje za to nije predviđeno (što predstavlja povredu radne obaveze), budući da je reč o alatu prenetom iz drugog pogona, a ne zatečenom (električne klešte-špicangle i 2 šrafcigera), za koji tužilac navodi razloge zbog kojih ovaj alat nije držao zajedno sa ostalim alatom, dok je ostali alat koji je koristio držao na mestu predviđenom za držanje alata.

Dakle, kao odlučna činjenica da je tužilac učinio povredu radne obaveze od značaja je psihički odnos tužioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama, te je potrebno utvrditi da li, kod svih okolnosti koje su dovele do povrede radne obaveze koja mu je stavljena na teret, u postupanju tužioca postoje razlozi za isključenje krivice.

U odnosu na otkazni razlog u vidu grubog i nedoličnog ponašanja prema tehničkom rukovodiocu, kom prilikom je tužilac koristio nepristojne reči, isti predstavlja akt narušavanja radne discipline, predviđen Kolektivnim ugovorom poslodavca. Međutim, nepoštavanje radne discipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni s obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje, već mora da postoji svest zaposlenog o nedisciplini. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili da li navedeno ponašanje tužioca, verbalni konflikt upotrebom nepristojne reči, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, predstavlja ponašanje koje se ne može tolerisati i koje dovodi do nemogućnosti nastavka rada tužioca kod tuženog ili je tužiočevo obraćanje kritičnom prilikom ishitrena emotivna reakcija, koja kao takva predstavlja usamljenu incidentnu situaciju.

Naime, fleksibilnost ovog pravila, kao i ovlašćenje poslodavca iz člana 179a Zakona o radu, da zaposlenom za povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, umesto otkaza izrekne neku od propisanih mera, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti i da povreda nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, ukazuje da zakon uvažava razlike između lakših i težih povreda radne discipline i one se ogledaju u različitim posledicama, zbog čega svaka povreda ne mora biti sankcionisana najtežom disciplinskom sankcijom. U konkretnom slučaju se moraju oceniti sve okolnosti pod kojima je došlo do povrede radne obaveze i narušavanja radne discipline, te utvrditi da li je, u zavisnosti svih okolnosti slučaja, poslodavac dao razuman značaj povredi radne discipline, a imajući u vidu i neosporene navode da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog bio 33 godine i da nikada do spornog događaja nije disciplinski kažnjavan.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava, izostala ocena o pravnom zanačaju činjenica od uticaja na zaključak o odgovornosti tužioca jer u pogledu navedenih okolnosti, koje su od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu, činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, Vrhovni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će će imati u vidu primedbe izložene u ovom rešenju i pouzdano utvrditi sve činjenice od kojih zavisi ocena o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, s obzirom da ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić