Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu člana 383. stav 4. ZPP, tužiocu je rešenjem tuženog od 29.03.2006. godine prestao radni odnos u klubu, sa 29.03.2006. godine, jer nije u roku određenom u pismenom pozivu tuženog pristupio zaključivanju ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, u smislu člana 278. Zakona o radu. Prvi poziv za zaključenje ugovora je upućen tužiocu dana 08.03.2006. godine. Drugi poziv od 21.03.2006. godine, tužilac je primio 22.03.2006. godine. U upozorenju tuženog od 25.01.2006. godine je navedeno da će tužiocu biti otkazan ugovor o radu zato što ne poštuje radne obaveze i dužnosti, kao ni radnu disciplinu, budući da se neopravdano ne pojavljuje na radnom mestu više od mesec dana. Odlukom tuženog broj ... od 31.12.2002. godine je izmenjena visina ličnih dohodaka za tri zaposlena radnika, počev od 01.01.2003. godine, tako što je utvrđeno i da akontacija ličnog dohotka za tužioca iznosi 18.000,00 dinara (dinarska protivvrednost od 300 evra). Tužilac je obavljao poslove ... u ... „BB“ honorarno, a u ... je odlazio nakon radnog dana u AK „Crvena Zvezda“ koji je trajao od 8-14 časova i za to je primao naknadu. Iz izveštaja ... „VV“ od 01.10.2018. godine je utvrđeno da nema evidenciju za ... AA, po knjigovodstvenoj niti po drugim evidencijama. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast 17.03.2015. godine urađen je u tri varijante, a tužbeni zahtev opredeljen je prema prvoj varijanti tog nalaza urađenoj na osnovu navedene Odluke tuženog od 31.12.2002. godine, dakle u visini zarade od 300 evra mesečno, za period od 01.01.2004. godine zaključno sa 28.02.2015. godine, prema kojoj ukupan nominalan iznos mesečnih obaveza na ime neisplaćene zarade iznosi 3.838.764,96 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da tuženi poslodavac, protivno pravilima o teretu dokazivanja, nije dokazao da je pre donošenja osporenog rešenja zaposlenom ( tužiocu ) dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u skladu sa odredbom člana 154. Pravilnika o radu tuženog. U toj situaciji, tužiocu je nezakonitim postupanjem tuženog uskraćeno pravo na delotvornu odbranu u proceduri otkaza, a što je dovoljan razlog nezakonitosti odluke kojom je tužiocu otkazan ugovor o radu. Prema sadržini rešenja od 29.03.2006. godine tužiocu se otkazuje rad, jer nije u roku određenom pismenim pozivom pristupio zaključenju ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, a ne iz razloga navedenih u upozorenju od 25.01.2006. godine, zbog čega je to upozorenje, po oceni drugostepenog suda, bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovom slučaju.

Zatim, kako je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog od 29.03.2006. godine, tužilac u smislu člana 191. st. 1 - 3. Zakona o radu ima pravo na naknadu materijalne štete u visini izgubljene zarade za utuženi period, koja je pravilno utvrđena prema prvoj varijanti nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 17.03.2015. godine, budući da je prema istoj obračun vršen u visini zarade od 300 evra mesečno, za period od 01.01.2004. godine zaključno sa 28.02.2015. godine, na osnovu odluke tuženog od 31.12.2002. godine. Polazeći od propisanog odredbama čl. 228. i 231. ZPP, a kod činjenice da je tužilac radio i u ... „VV“ i da prema izveštaju ... „VV“ od 01.10.2018. godine navedeni klub nema evidenciju za tužioca, drugostepeni sud je ocenio da je teret dokazivanja visine primanja tužioca u spornom periodu kod drugih klubova bio na tuženom, a tuženi nije dokazao ni da je tužiocu isplatio zaradu za period od januara 2004. godine do prestanka radnog odnosa.

Prema odredbi člana 278. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09), poslodavac je dužan da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaključen ugovor o radu, zaključi ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, koji sadrži elemente iz člana 33. stav 1. ovog zakona osim iz tač. 4)-8). Prema stavu 2. istog člana, ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Prema odredbi člana 6. stav 3. Pravilnika o radu tuženog od 17.02.2006. godine, sa zaposlenima koji su se nalazili u radnom odnosu u klubu u momentu promene radnopravnog zakonodavstva, a nemaju zaključen ugovor o radu, predsednik Upravnog odbora zaključuje ugovor o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima na radu, pod uslovima koje propisuje novo radnopravno zakonodavstvo. Prema članu 154. istog pravilnika, predsednik Upravnog odobra kluba je dužan je da pre otkaza ugovora o radu po osnovu iz člana 152. stav 1. tač. 1) - 18) zaposlenog pismenim putem upozori o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavi zaposlenom rok od pet dana za izjašnjenje o navodima iz upozorenja, a stavom 2. istog člana je propisano da pismeno upozorenje mora da sadrži osnov za davanje otkaza, relevantne činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za izjašnjenje zaposlenog na upozorenje.

I prema stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, tužiocu je osporenim rešenjem nezakonito prestao radni odnos sa 29.03.2006. godine, zbog uskraćenog prava na delotvornu odbranu u proceduri otkaza, u smislu člana 154. Pravilnika tuženog od 18.02.2006. godine, budući da tužiocu nije dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga osnovom koga je osporeno rešenje doneto, zbog čega je isto pravilno poništeno kao nezakonito.

Sledom izloženog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o zakonitosti pobijane presude u delu koji se odnosi na zahtev za naknadu štete na ime izgubljene – neisplaćene zarade u utuženom periodu od januara 2004. godine zaključno sa februarom 2015. godine, Vrhovni sud nalazi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, prema članu 191. st. 1 - 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, ... i 54/09, koji je u utuženom periodu bio na snazi do 28.07.2014. godine), kao i članu 191. st. 1 i 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/14), nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa jeste i naknada štete u vidu izgubljene zarade, umanjene za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Pravilna primena ovog člana zakona podrazumeva da je u slučaju nezakonitog otkaza poslodavac u obavezi da zaposlenom naknadi štetu u visini izgubljene zarade, u iznosima koje bi tužilac primio da nezakonitog otkaza nije bilo, ali uz umanjenja koja je u tom periodu ostvario po osnovu rada. Suprotno navodima revizije, teret dokazivanja činjenica vezanih za prihod tužioca nakon dobijanja otkaza je bio na tuženom kako je to pravilno konstatovano u pobijanoj presudi. Međutim, kako je tužilac, saslušan u svojstvu parnične stranke na ročištu održanom dana 17.10.2017. godine, izjavio da je nakon dobijanja otkaza radio u inostranstvu (u ..., ... i ...), izostala je aktivnost suda prilikom izvođenja ovog dokaza (propisana članom 313. Zakona o parničnom postupku) da postavljanjem pitanja dobije potrebna objašnjenja o visini prihoda koje je tužilac tada ostvario, da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva za naknadu štete.

Imajući u vidu navedeno, drugostepena i prvostepena presuda su ukinute u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu štete. U ponovnom postupku, radi pravilne primene materijalnog prava, prvostepeni sud će imati u vidu iznete primedbe, a potom će, nakon što pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Primenom člana 165. stav 3. ZPP ukinuta je i odluka o troškovima, jer zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari u tom delu.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković