.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 481/2015
08.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca S.Đ., iz K., Opština K.K., protiv tužene P.š., iz L., sa sedištem u L., koju zastupa M.B., advokat iz K.M., odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1040/14 od 02.12. 2014. godine, u sednici održanoj 08.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1040/14 od 02.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici - Sudska jedinica Gračanica, P1 132/13 od 24.12.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno je kao nezakonito rešenje direktora tužene br. 245/13 od 19.06.2013. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos, te je obavezana tužena da tužioca vrati na radno mesto nastavnika sa svim pravima iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1040/14 od 02.12.2014. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudske jedinice Gračanica, P1 132/13 od 24.12.2013. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Razlozi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu nisu osnovani.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene, na radnom mestu nastavnika iz oblasti stručnih poljoprivrednih predmeta, na osnovu Ugovora o radu od 31.11.2008. godine. Krajem 2011. godine tužena je saznala da tužilac istovremeno obavlja funkciju zamenika ministra prosvete u Vladi Kosova, pa je direktor škole zaključkom dana 01.03.2012. godine pokrenuo disciplinski postupak protiv tužioca zbog povrede radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 15. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja je kvalifikovana kao teža povreda radne obaveze – zloupotreba prava iz radnog odnosa. Rešenjem direktora tužene od 08.04.2013. godine, tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa zbog teže povrede radne obaveze, učinjene na taj način što je zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca. Po prigovoru tužioca, Školski odbor tužene je ukinuo prvostepeno rešenje, pa je u ponovnom postupku dana 19.06.2013. godine direktor tužene doneo drugo, osporeno rešenje na osnovu kojeg je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa 08.04.2013. godine. Tužilac je blagovremeno izjavio prigovor protiv navedenog rešenja, o kome tužena nije donela odluku, a tužbu za poništaj konačnog rešenja o prestanku radnog odnosa podneo je dana 11.07.2013. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je vođenje disciplinskog postupka zastarelo.
Prema odredbi člana 142. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09, 52/11), pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od 3 meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze učinioca, odnosno u roku od 6 meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda predviđena odredbama čl. 44 – 46. ovog zakona (zabrana diskriminacije, zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabrana stranačkog organizovanja i delovanja), kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od 2 godine od dana kada je učinjena povreda zabrane. Odredbom člana 142. stav 9. navedenog zakona, propisano je da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od 6 meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka. Prema članu 142. stav 11. istog zakona, zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.
Kako je disciplinski postupak pokrenut zaključkom od 01.03.2012. godine, a rešenje kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa doneto 19.06.2013. godine, po proteku roka od 6 meseci, od dana kada je povreda učinjena pri čemu nije postojala nemogućnost vođenja postupka zbog odsustva zaposlenog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka primenom člana 142.st 9. i 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega je rešenje tužene kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa nezakonito, a navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, u odnosu na rok zastarelosti, neosnovani.
Tužena u žalbi, a sada i u reviziji, navodi da je tužilac učinio težu povredu radne obaveze koja je morala biti sankcionisana prestankom radnog odnosa, ali po nalaženju revizijskog suda ovi navodi tužene nisu od uticaja na donošenje drugačiji odluke, budući da rešenje tužene o disciplinskoj odgovornosti tužioca nije doneto u okviru zakonom propisanog roka za vođenje disciplinskog postupka koji je prekluzivne prirode, tako da je tužena izgubila mogućnost izricanja disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužiocu zbog eventualno učinjene teže povrede radne obaveze.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
