Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zaposleni i tuženi kao poslodavac zaključili su dana 19.02.2003. godine ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa kojim je konstatovano da se zaposleni nalazi u radnom odnosu kod poslodavca na neodređeno vreme od 25.10.2000. godine, na poslovima i radnim zadacima ... . U članu 10. ovog ugovora su utvrđene povrede radnih obaveza koje predviđaju prestanak radnog odnosa zaposlenom, u skladu sa odredbama člana 102. i 106. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog i otkaz ugovora ako ih zaposleni učini svojom krivicom, namerom ili iz grube nepažnje. Dana 02.07.2004. godine zaključen je aneks ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa kojim je izmenjen član 2, pa je tužilac raspoređen da obavlja poslove i radne zadatke ..., kao i član 5. kojim je ugovorena zarada tužioca, dok je u preostalom delu ugovor od 19.02.2003. godine ostao nepromenjen. U vreme otkaza ugovora o radu tužilac je bio predsednik Ujedinjenog sindikata tuženog koji je do spornih dešavanja brojao oko 30 članova. Problemi sindikata sa rukovodstvom tuženog su započeli kada je isteklo važenje Kolektivnog ugovora tuženog. Zaposleni su bili zabrinuti za stanje u preduzeću iz razloga što su radnici sa dugim radnim stažom počeli da daju otkaze jer su bili nezadovoljni, vozni park je bio jako loš, dešavala su se česta isključenja iz saobraćaja i to na inostranim linijama u Nemačkoj, dva autobusa su izgorela - jedan u Zemunu, a drugi u Somboru. Menadžment firme na čelu sa tadašnjom direktorkom nije našao razumevanje, zbog čega je o navedenim problemima raspravljano na izvršnim odborima sindikalnih organizacija (u tom momentu kod tuženog su postojale četiri sindikalne organizcije). Na skupštini Izvršnog odbora Ujedinjenog sindikata „SEVERTRANSA“ održanoj 25.11.2018. godine, Izvršni odbor je dao saglasnost da u ime članova sindikata tužilac pokrene peticiju za smenu rukovodstva tuženog na čelu sa direktorkom, zbog lošeg stanja u preduzeću u smislu voznog parka, sve učestalijeg mobinga od strane direktora i rukovodstva, kao i konstatnog kršenja prava zagarantovanih ugovorom u radu, Pravilnikom o radu i Zakonom o radu. Izvršni odbor je doneo Odluku br. 8/18 od 25.11.2018. godine kojom je dao saglasnost sindikatu da u ime članova pokrene peticiju za smenu rukovodstva tuženog i da se ista peticija uputi Ministarstvu privrede, gradonačelnici Grada Sombora i Skupštini AP Vojvodina. Odluku su potpisala četiri člana Izvršnog odbora. Nakon donošenja odluke tužilac je kao predsednik Ujedinjenog sindikata zajedno sa predsednikom Samostalnog sindikata BB prosledio Ministarstvu privrede Republike Srbije dana 27.11.2018. godine peticiju za smenu direktora i kompletnog rukovodstva iz razloga lošeg stanja voznog parka u vidu neispravnih autobusa, puštanja istih u saobraćaj, vršenje konstantnog mobinga nad zaposlenima, zabrane izdavanja dokumentacije (ugovora) zaposlenima suprotno Zakonu o radu i Pravilnika o radu tuženog, nepoštovanje Pravilnika tuženog i malverzacije i prikrivanje ogromnih kazni koje tuženi plaća zbog neispravnosti vozila i putnih isprava u inostranstvu. Nakon slanja peticije tužilac je skinut sa linija za ..., nakon čega mu je bilo zabranjeno da radi kao ..., pa je radio kao ... za ... . Dana 06.02.2019. godine tuženi je doneo upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu kojim je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa koji se ogledaju u tome što je tužilac učinio povredu radnih obaveza utvrđenih članom 10. tačka 1. ugovora (neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza), tačka 9. (naplaćivanje a neizdavanje karte), tačka 30. (zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja), tačka 37. (nepotpisivanje iz neopravdanih razloga aneksa ugovora, odnosno ugovora pod izmenjenim uslovima), tačka 40. (povreda propisa o radu posade autobusa), tačka 50. (psovanje, vređanje i drugi verbalni napadi na zaposlene), tačka 51. (izazivanje ili učestvovanje u stvaranju nereda ili tuče u krugu preduzeća, autobuskoj stanici, autobusu i tome sl. u toku ili van radnog vremena), tačka 52. (nesavesno ponašanje prema poslodavcu, povreda ugleda preduzeća i članova uprave), tačka 62. (učestalo dolaženje na posao sa zakašnjenjem), dok tačka 78. na koju se tuženi poziva u rešenju o otkazu ne postoji u ugovoru o radu. Tuženi je dana 25.02.2019. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, odnosno ugovor o uređivanju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u kome je naveo da je zaposleni svojim radnjama učinio povrede radne obaveze predviđene zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. U obrazloženju je ponovio povrede radnih obaveza i navoda iz upozorenja od 06.02.2019. godine. Tužilac za vreme trajanja radnog odnosa kod tuženog nikada nije izazivao tuče, niti je psovao i vređao ostale zaposlene kod tuženog, nikada nije vođen disciplinski postupak protiv tužioca, niti su izricane disciplinske mere. Svoj posao je obavljao uredno i nije imao zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja, a takođe nije vršio naplatu karata bez izdavanja, nikada nije odbio da potpiše aneks ugovora o radu, niti je učestalo kasnio na posao. Tužilac je nakon prestanka radnog odnosa zahtevao da mu se preda sindikalna dokumentacija koja je predata nakon razgovora sa advokatom. Kolektivni ugovor kod tuženog još uvek nije zaključen.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo član 179. stav 2. Zakona o radu u vezi sa članom 188. istog zakona, kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog od 25.02.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; 3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; 4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema članu 188. stav 1. Zakona o radu, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Prema stavu 2. teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.

Prema Konvenciji MOR-a broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci broj 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III.5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih posebno otpuštanja sa posla, bazirano na njihovom statusu ili aktivnostima u svojstvu predstavnika ili na članstvu u sindikatu ili učešću u sindikalnim aktivnostima. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“, broj 14/82).

S obzirom na navedene zakonske odredbe po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zaposleni koji je član sindikata ne uživa apsolutnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme svog članstva ili za vreme obavljanja funkcije u sindikatu i po prestanku funkcije, već zaštitu u pogledu statusa i aktivnosti zbog kojih ne može trpeti štetne posledice. Međutim, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenom nevezano za sindikalnu aktivnost, sindikalni predstavnik, odnosno član sindikata je u istom položaju kao i svi zaposleni. Uzročna veza između sindikalnog delovanja zaposlenog i dovođenja zaposlenog u nepovoljan položaj od strane poslodavca se pretpostavlja. Teret dokazivanja činjenice da razlog za prestanak radnog odnosa ili stavljanje zaposlenog u nepovoljan položaj na bilo koji način ne leži u statusu ili sindikalnom delovanju zaposlenog je na poslodavcu.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenice koje se odnose na aktivnost tužioca kao predstavnika sindikata, obrazloženje upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu koje sadrži i rešenje o otkazu ugovora o radu, nesumnjivo proizlazi da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog njegovih aktivnosti u svojstvu predstavnika sindikata, odnosno predstavnika zaposlenih obraćanjem putem peticije Ministarstvu privrede RS. Kritičke primedbe sindikalnih predstavnika upućene poslodavcu u vršenju sindikalne aktivnosti ne mogu biti kvalifikovane kao povreda radne obaveze, u konkretnom slučaju kao povreda radne obaveze iz člana 10. tačka 52. ugovora o radu. Nesumnjivo je utvrđeno da tužilac nije učinio ni jednu od navedenih povreda radnih obaveza, nije nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavao radne i druge zadatke, nije naplaćivao a neizdavao karte, nije zloupotrebio položaj niti prekoračio data ovlašćenja, nije odbio iz neopravnih razloga da potpiše aneks ugovora, odnosno ugovor pod izmenjenim uslovima, nije povredio propise o radu posade autobusa, nije psovao, vrećao i na drugi način verbalno napadao zaposlene, nije izazivao ili učestvovao u stvaranju nereda ili tuče u krugu preduzeća, autobuskoj stanici, autobusu i tome sl. u toku ili van radnog vremena, te nije učestalo dolazio na posao sa zakašnjenjem. U pogledu ovih povreda radnih obaveza obrazloženje u otkazu ugovora o radu je izostalo.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da se povreda radne obaveze ogleda u iznošenju i prenošenju netačnih i neistinitih sadržaja o preduzeću i zaposlenima u preduzeću sa namerom da se izvrši podstrekivanje radnika na štrajk, stvaranje nereda ili na druge radnje koje mogu biti od bitnog uticaja na ugled i poslovanje preduzeća, što je i navedeno u otkazu ugovora o radu. Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog njegovih aktivnosti u svojstvu predstavnika sindikata obraćanjem putem peticije Ministarstvu privrede RS, a za šta je tužilac bio ovlašćen Odlukom Izvršnog odbora sindikata od 25.11.2018. godine, pa je tuženi donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu suprotno odredbi člana 188. Zakona o radu stavio tužioca u nepovoljan položaj zbog njegovog statusa i aktivnosti u svojstvu predstavnika sindikata.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić