.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 483/2022
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ iz Niša, čiji je punomoćnik Irena Stojadinović advokat iz ..., radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1719/2021 od 15.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1719/2021 od 15.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P1 14/20 od 15.01.2021. godine, u prvom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu tako što ga je odgovorno lice poslodavca – direktor tuženog dr Marina Deljanin Ilić u kontinuitetu, posebno dana 05.07, 11.07. i 29.07.2016. godine zlostavljala na radu, jer se na jutarnjim kolegijumima – raportima ponašala na nedoličan, nipodaštavajući i ignorantski način prema njemu, nije mu odgovorala na postavljana pitanja koja su se ticala organizacije posla zbog nedovoljnog broja lekara na odeljenju na kome je zaposlen, zabranila mu da postavlja pitanja i onemogućila ga da iznese svoje mišljenje, kada bi postavljao pitanja bio prekidan i ućutkivan i izopšten iz rada kolegijuma; što mu je poslodavac – direktor tuženog dr Marina Deljanina Ilić govorila da sebi pridaje veći značaj nego što ga ima, a da je njeno ponašanje takvo bilo jedino prema tužiocu; što je tužilac neopravdano i namerno onemogućavan da iznosi svoje mišljenje, neopravdano prekidan u govoru i što se prema tužiocu dr Marina Deljanin ponašala na način koji je dovodio do narušavanja ličnog ugleda tužioca, kao što je ponižavanje tužioca degradirajućim rečima, čime je tuženi izvršio zlostavljanje na radu prema tužiocu, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu jer je usled napred iznetog bio primoran da radi sam poslove za koje je po sistematizaciji propisano da ih obavlja više lica. U drugom stavu izreke naloženo je tuženom da tužioca zaštiti od zlostavljanja na radu tako što će zabraniti vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu i zabraniti dalje vršenje zlostavljanja odnosno ponavljanje zlostavljanja. U trećem stavu izreke naloženo je tuženom objavljavanje presude u javnom glasilu „Narodne novine“ iz Niša na teret i trošak tuženog. U četvrtom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 365.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1719/2021 od 15.10.2021. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu prvog stava izreke, drugom i četvrtom stavu izreke. U drugom stavu izreke preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se naloži tuženoj objavljivanje presude u javnom glasilu „Narodne novine“ iz Niša na teret i račun tuženog.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu podneta je 26.07.2016. godine.
Članom 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (''Službeni glasnik RS'' br. 36/2010), propisana je sudska zaštita u sporu ove vrste (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu 4. istog člana, spor iz stava 1. i 2. ovog člana je radni spor. Prema stavu 5, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporu ove vrste shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ovog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu propisana posebna pravila o dozvoljenosti revizije, zbog čega se shodno primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor. U ovom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a u tužbi je vrednost predmeta spora označena iznosom od 200.000,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
