- april 2018. godine iznos od 1.798,37 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.05.2018. godine, pa do konačne isplate,

- maj 2018. godine iznos od 4.358,25 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2018. godine, pa do konačne isplate,

- jun 2018. godine iznos od 1.804,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2018. godine, pa do konačne isplate,

- jul 2018. godine iznos od 3.081,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.08.2018. godine, pa do konačne isplate,

- avgust 2018. godine iznos od 4.358,25 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2018. godine, pa do konačne isplate, a odbija zahtev tužene za naknadu troškova postupka, kao i da mu na ime neisplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade Republike Srbije od 25.12.2008. godine za period od 01.04.2017. godine do 31.08.2018. godine, isplati ukupan iznos od 12.696,03 dinara i to za:

- maj 2017. godine iznos od 756,62 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2017. godine, pa do konačne isplate,

- jun 2017. godine iznos od 236,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2017. godine, pa do konačne isplate,

- avgust 2017. godine iznos od 756,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2017. godine, pa do konačne isplate,

- oktobar 2017. godine iznos od 236,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2017. godine, pa do konačne isplate,

- novembar 2017. godine iznos od 236,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2017. godine, pa do konačne isplate,

- januar 2018. godine iznos od 1.952,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2018. godine, pa do konačne isplate,

- februar 2018. godine iznos od 236,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2018. godine, pa do konačne isplate,

- mart 2018. godine iznos od 1.380,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.04.2018. godine, pa do konačne isplate,

- april 2018. godine iznos od 808,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.05.2018. godine, pa do konačne isplate,

- maj 2018. godine iznos od 1.952,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2018. godine, pa do konačne isplate,

- jun 2018. godine iznos od 808,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2018. godine, pa do konačne isplate,

- jul 2018. godine iznos od 1.380,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.08.2018. godine, pa do konačne isplate,

- avgust 2018. godine iznos od 1.952,62 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2018. godine, pa do konačne isplate,

a odbija zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

OBAVEZUJE SE tužena da naknadi tužiocu troškove celog postupka u ukupnom iznosu od 104.353,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema otpravka presude.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 245/2020 od 13.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti istaknut od strane zastupnika tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade za period od 01.04.2017. godine do 31.08.2018. godine (greškom napisano 31.12.2019. godine) isplati ukupan iznos od 28.284,81 dinara i to pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade Republike Srbije broj 120- 335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za period od 01.04.2017. godine do 31.08.2018. godine (greškom napisano 31.12.2019. godine) isplati ukupan iznos od 12.696,03 dinara i to pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca u delu zahteva za naknade štete zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak za rad za vremenski period od 01.01.2016. godine do 01.01.2020. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 22.182,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3819/2022 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Prema odredbama člana 404. Zakona o praničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja pobijane drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... za ... po osnovu rešenja od 23.10.2001. godine, kojim je tužiocu određen koeficijent za obračun i isplatu plate od 8,30. Rešenjem tužene od 31.08.2018. godine tužiocu je prestao radni odnos. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeni su pojedinačni iznosi za sporni period od 01.04.2017. godine do 31.08.2018. godine do kada je tužilac bio u radnom odnosu kod tužene (iako je tužbenim zahtevom opredeljeno da se traži isplata razlike do 31.12.2019. godine), u dve varijante, u visini razlike između minimalne zarade i osnovne zarade koja je tužiocu isplaćivana bez uvećanja po Zaključku Vlade RS u iznosu od 28.284,81 dinara, kao i visina razlike na ime tzv.“kosovskog dodatka“ obračunatog na zaradu u visini minimalne zarade u iznosu od 12.696,03 dinara (prva varijanta) i tužbeni zahtev je preciziran u skladu sa ovom varijantom nalaza i mišljenja veštaka. Po drugoj varijanti nema razlike u zaradi koju tužilac potražuje, jer je zarada koju je tužilac primio sa „kosovskim dodatkom“ veća od minimalne zarade.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu po traženim osnovima sa obrazloženjem da je isplaćena zarada tužiocu pravilno obračunata uz uvećanje od 50% mesečno jer je sa tzv. „kosovskim dodatkom“ realizovana u većem iznosu od minimalne zarade. S`toga po nalaženju nižestepenih sudova tužilac neosnovano potražuje utuženu razliku.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da se navedeno stanovište nižestepenih sudova zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 86/19) ima pravo na isplatu minimalne zarade. Osim toga, tužiocu u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu pripada i pravo na uvećanje pripadajuće zarade u visini od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. Prema nalazu veštaka, tužiocu je obračunata plata u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos vršeno je uvećanje od 50% mesečno. Takav obračun nije pravilan. Tužilac je imao pravo na isplatu plate u visini minimalne zarade u smislu članova 111. i 112. ZOR u vezi navedeog člana 5. stav 2. citiranog zakona i uvećanje od 50% obračunato na taj iznos na osnovu navedenog Zaključka Vlade Republike Srbije. Isplaćena ukupna zarada tužiocu sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu je veća od minimalne zarade, ali je manja od iznosa koji se dobija obračunom plate u visini minimalne zarade uz uvećanje za 50% mesečno. Stoga nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na utuženu razliku zarade.

Kako su preinačene nižestepene presude i usvojen tužbeni zahtev povodom revizije tužioca, to su preinačene nižestepene presude i u pogledu odluke o troškovima, tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2 ZPP pripadaju potrebni troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih i opredeljenih troškova za sastav tužbe i obrazloženog podneska od strane advokata od po 9.000,00 dinara, zastupanja na jednom održanom ročištu 10.500,00 dinara, sastava žalbe 18.000,00 dinara i revizije 18.000,00 dinara, prema tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21), troškova veštačenja od 8.000,00 dinara, kao i na ime sudskih taksi za: tužbu i prvostepenu odluku po 3.539,24 dinara, žalbu i drugostepenu odluku po 3.539,24 dinara, za reviziju 7.078,48 dinara i revizijsku odluku 10.617,72 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15).

Tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju iz razloga što se ne radi o trošku koji je potreban za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio o troškovima postupka kao u stavovima trećem i četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić