Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji i obavezi tuženog da tužilju vrati na rad i troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu članova 408. i 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), i našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., uz zaključeni ugovor o radu od 01.09.1998. godine. Od juna 1999. godine do donošenja spornog rešenja o prestanku radnog odnosa 28.12.2015. godine, tužilja je živela van teritorije Kosova i Metohije i nije bila radno angažovana kod tuženog. Sa statusom zaposlene na neodređeno vreme, primala je novčanu naknadu po zaključcima Vlade Republike Srbije.

Tokom perioda u kojem tužilja nije bila radno angažovana izvršena je statusna promena ustanove 22.01.2007.godine i donet Pravilnik o sistematizaciji poslova u Zavodu za javno zdravlje Priština – Kosovska od 27.03.2009.godine, ovde tuženog, koji je bio važeći u vreme donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih od 01.12. 2015.godine, čijim je sprovođenjem tužilji kao višku otkazan ugovor o radu, rešenjem tuženog broj ... od 28.12.2015. godine.

Donošenju Programa rešavanja viška zaposlenih prethodilo je to da je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije donetim Kadrovskim planom za tuženog od 22.11.2013.godine, koji se odnosi i na 2014. godinu, utvrdilo da od 114 zaposlenih kod tuženog na neodređeno vreme, njih 35 nije radno angažovano, i ujedno odredilo da će Republički fond za zdravstveno osiguranje Republike Srbije finansirati isplatu naknada za ova lica do 31.05.2014. godine, dajući preporuku tuženom da otkaže ugovore o radu zaposlenima na određeno vreme koji se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U postupanju po Zaključku Vlade RS od 02.10.2015. godine i dopisu Ministarstva zdravlja RS od 09.10.2015. godine, vezano za racionalizaciju broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama sa područja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, tuženi je dana 01.12.2015. godine doneo Odluku o uvođenju ekonomskih i organizacionih promena i Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih, uz obrazloženje da su izvršene ekonomske i organizacione promene, izmenjen akt o sistematizaciji broja zaposlenih, smanjenjem broja zaposlenih za 31, i to obzirom da je došlo do promena u pogledu radno pravnog statusa zaposlenih, te da ovaj broj čine radno neangažovani radnici koji se nisu ni obraćali zahtevom za radnim angažovanjem. Istog dana 01.12.2015. godine donet je i Program rešavanja viška zaposlenih. Uz proceduru pribavljanja mišljenja od Nacionalne Službe za zapošljavanje Filijala Kosovska Mitrovica 23.12.2015. godine i sindikalne organizacije tuženog dana 10.12.2015. godine, Program je poslužio kao akt za utvrđenje viška zaposlenih. Programom je iskazano da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih objektivni status i da se radi o smanjenju broja izvršilaca, a da zbog specifičnosti kategorije zaposlenih radno neangažovanih radnika nisu mogli biti primenjeni drugi kriterijumi. Takođe, istim je utvrđeno da je ukupan broj zaposlenih kod tuženog 156 radnika na neodređno vreme, od kojih je za 31 radnikom prestala potreba, među kojima je i tužilja.

Prethodno, kod tuženog je 27.03.2009. godine donet Pravilnik o sistematizaciji poslova, koji je važio i u vreme donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih i otkazivanja ugovora o radu. Pravilnikom nije predviđeno radno mesto ..., već su u Službi za ekonomsko finansijske poslove, sistematizovana radna mesta referenta za finansijke poslove, sa jednim izvršiocem, za ekonomske poslove sa dva izvršioca, i blagajnika referenta nabavke sa jednim izvršiocem.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, presudama nižestepenih sudova usvojen je tužbeni zahtev da se osporeno rešenje poništi i tuženom nalaži da tužilju vrati na rad. Ocenjeno je da tuženi nije zakonito sproveo postupak za proglašenje tužilje tehnološkim viškom i da je rešenje o otkazu nezakonito. Ovo zato što je kao jedini kriterijum koji je primenio u odnosu na tužilju bilo radno neangažovanje, pri čemu tuženi nije pružio dokaze da je tužilja pre nego što je dobila status radno neangažovanog radnika bila raspoređena na nekom od radnih mesta u Službi za ekonomsko finanasijske poslove predviđeno tada važećim Pravilnikom o sistematizaciji kojim radno mesto ... nije sistemtizovano, niti je pružio dokaze da je izmenjen akt o sistematizaciji radi transparentnosti primene kriterijuma u situaciji za koju navodi da je došlo do smanjenja broja izvršilaca, kao ni da je u postupku realizacije instrukcije resornog ministarsta primenio i druge kriterijume, kao i da nije postupio po odredbama članova 154. i 155. Zakona o radu u pogledu obaveze donošenja predloga programa i preduzimanja propisanih mera, uključujući propisano da se predlog programa dostavi NSZ i sindikatu.

Ceneći navode tuženog kao revidenta, Vrhovni sud nalazi da se zaključak nižestepenih sudova, za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene sve pravno relevantne činjenice.

Nižestepeni sudovi osnovanost tužbenog zahteva temelje na stanovištu da se ne može prihvatiti da je jedini kriterijum da se neko proglasi viškom zaposlenih – radno neangažovanje i da tuženi nije sproveo proceduru za proglašenje zaposlenih tehnološkim viškom propisanu odredbama Zakona o radu. Međutim, iz činjenica utvrđenih u postupku proizlazi da tužilja faktički nije bila radno angažovana kod tuženog od 1999. godine do otkaza ugovora o radu u 2015. godine, da je osim nje u takvom specifičnom režimu bilo i drugih lica sa svojstvom zaposlenih kod tuženog, da je tuženi podlegao obavezi da smanji broj zaposlenih i da je Programom rešavanja viška zaposlenih od 01.12.2015.godine od utvrđenog ukupanog broj zaposlenih 156 radnika na neodređeno vreme, utvrdio da je za 31 radnikom koji nisu radno angažovani prestala potreba, a među njima je i tužilja kao zaposlena na poslovima i zadacima ... . Nije sporno da to jeste bilo radno mesto tužilje sa kojeg je ona ostala u režimu radno neangažovane zaposlene sa pravom na novčanu naknadu koju je ostvarivala prema zaključcima Vlade Republike Srbije.

Prema utvrđenom, organizaciona promena kod tuženog uvedena je Pravilnikom o sistematizaciji poslova iz 2009. godine, kojim nije predviđeno radno mesto ... . Ovim Pravilnikom, koji je bio na snazi u vreme donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih i rešenja o otkazu, u Službi za ekonomsko finansijske poslove sistematizovana su 4 radna mesta sa IV stepenom stručne spreme: radno mesto referenta za finansijske poslove, sa jednim izvršiocem, za ekonomske poslove sa dva izvršioca, i blagajnika referenta nabake sa jednim izvršiocem. Evidentno, po stupanju na snagu ove sistematizacije nije došlo do novog raspoređivanja tužilje kao radno neangažovane zaposlene. Njen status je ostao neizmenjen. Popunjenost postojećih radnih mesta u navedenoj službi, u vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu kao višku, nije ispitana.

Takođe, u vidu treba imati da je tužilji kao zaposlenoj na poslovima i radnim zadacima ..., otkazan ugovor o radu kao višku, rešenjem donetim u sprovođenju Programa rešavanja viška zaposlenih kod tuženog, da su Programom kao višak obuhvaćeni 31 radno neagažovanih zaposlenih, od toga 5 na istim poslovima – ... ( u Programu imenovanih). U postupku nije ispitano da li je svim ovim zaposlenima, prestao radni odnos kao i tužilji, odnosno da li je uopšte neko od radno neangažovanih ... zadržan na poslu. Ovo je bitno zato što ukoliko je neko od radno neangažovanih lica nakon organizacionih promena ostao na radu, odnosno nije proglašen tehnološkim viškom, onda je tuženi morao da ima utvrđene i druge kriterijume u pogledu ocene koje od zaposlenih lica može biti proglašeno kao tehnološki višak. Ove činjenice u postupku nisu utvrđivane ni cenjene, a što je od bitnog značaja za donošenje pravilne odluke o postavljenom tužbenom zahtevu.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će razjasniti sve okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari na koje je ukazano ovim rešenjem i pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković