.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4850/2022
20.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog Uslužnog preduzeća „SIMOS“ d.o.o. Vranje, čiji je punomoćnik Đorđe Ristić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 73/19 od 18.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 73/19 od 18.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 73/19 od 18.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 808/16 od 05.11.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati: a) na ime duga po osnovu neisplaćene razlike zarade za mesec oktobar 2015. godine, od isplaćene do pripadajuće zarade za prethodni mesec (septembar 2015. godine), iznos od 7.500,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate; b) na ime prekovremenog rada za period od 01.05.2013. godine do 31.07.2014. godine pojedinačne mesečne iznose navedene u ovoj tački izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog dosuđenog iznosa do isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu razlike od traženih do dosuđenih iznosa iz ove tačke izreke, sa zakonskom zateznom kamatom odbijen kao neosnovan; v) na ime troškova prevoza radi dolaska i povratka sa rada za period od 01.04.2013. godine do 31.01.2016. godine pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 93.400,00 dinara, sa zaknskom zateznom kamatom od isteka roka za dobrovoljno izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 73/19 od 18.01.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena u delu stava prvog pod a) i v), a ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke pod b) u odnosu na usvajajući deo tužbenog zahteva za isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.05.2013. godine do 31.07.2014. godine sa zakonskom zateznom kamatom, kao i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom prvostepene presude.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude u odnosu na deo stava prvog kojim je odlučeno o naknadi troškova prevoza tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 21.04.2016. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
