Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4475/23 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1185/23 od 30.05.2023. godine u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 190.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamtom od dana nastupanja izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1185/23 od 30.05.2023. godine, u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 190.400,00 dinara, plati zateznu kamatu počev od dana presuđenja do dana nastupanja izvršnosti presude, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv stavova prvog i trećeg izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, potrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene uvećane zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, za prekovremeni rad, rad noću i na ime dežurstva van radnog vreme (pripravnost) u periodu od februara 2014. godine do decembra 2016. godine. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne idstupa od postojeće sudske prakse o obavezi poslodavca da neposredno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/15 i 70/15), važeći u utuženom periodu, Uredbu o naknadi troškova i otpremnina državnih slubženika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 86/2007 ... 84/15), na osnovu odredbe člana 147a. stav 1. tačka 5. podtačka 4. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 92/11 ... 64/15). Bitna povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju razloge za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 31.03.2017. godine a vrednost predmeta spora, po smanjenom tužbenom zahtevu u podnesku tužioca od 27.02.2019. godine, je 126.634,52 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković