Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3144/21 od 23.11.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu trećem izreke i u tom delu žalba tužene je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu stava drugog izreke, u odnosu na dosuđenu naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i za pretrpljeni strah, tako što je obavezana tužena da tužilji isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 120.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 120.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2021. godine do isplate, dok je preko navedenih do iznosa dosuđenih za naknadu navedenih vidova nematerijalne štete prvostepenom presudom, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu stava drugog izreke, u odnosu na dosuđenu naknadu nematrijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti i u stavu četvrtom izreke i u tom delu spisi predmeta vraćeni prvostepnom sudu na ponovni postupak. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje prvostepenog suda P1 10/2020 od 19.10.2021. godine, tako što je odbijen kao neosnovan predlog tužilje kojim je traženo da se privremeno uredi sporni odnos u cilju otklanjanja opasnosti od nasilja i nastupanja veće nenadoknadive štete po zdravlje tužilje tako što će se zabraniti približavanje načelnika Službe ... Vojne bolnice Niš, ppuk BB, u prostor oko mesta rada tužilje u Službi ... Vojne bolnice Niš, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka od 83.224,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka po predlogu za određivanje privremene mere od 25.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zlostavljanja na radu tužilje, uz zahtev za sprečavanje daljeg zlostavljanja i isplatu naknade nematerijalne i materijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz navoda revizije tužene ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, već da se osporava utvrđeno činjenično stanje. U konkretnom slučaju, odluka o traženoj zaštiti je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim u tom postupku i zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.07.2020. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 23.11.2021. godine.

Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, pa kako pobijana vrednost predmeta spora zahtevane naknade štete od 246.275,91 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić