.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4874/2022
24.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 434/22 od 04.03.2022. godine, u sednici održanoj dana 24.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 434/22 od 04.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 434/22 od 04.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2855/19 od 07.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate, za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. Godine, isplati novčane iznose sa zateznom kamatom i datumima kamatnog početka kao u izreci. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da doprinose za obavezno socijalno osiguranje (doprinose za obavezno PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti) za tužioca uplati kod PIO fonda – Filijala Beograd, za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 33.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 434/22 od 04.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku radi raspravljanja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog isplate zarade na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja kojim je on, kao zaposleni u privremenim institucija Kosova i Metohije, preuzet u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava koje se odnose na zaposlene koji su preuzeti iz privremenih institucija Kosova i Metohije, a kojima je zarada isplaćivana na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja tužene protiv kog tužilac nije koristio pravne lekove i ne odstupa od revizijskih odluka o ovom pravnom pitanju donetim u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 23.08.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, budući da ovo nije spor koji se odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u kom bi revizija bila dozvoljena na osnovu odredbe člana 441. istog Zakona.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
