.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 488/2023
06.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Todoreskov advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Aleksandrova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3432/22 od 13.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3432/22 od 13.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3432/22 od 13.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i usvojena žalba tužene a presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 180/21 od 02.06.2022. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od 01.03.2018. godine do 31.01.2021. godine u iznosu od 113.211,50 dinara sa zateznom kamtom od 14.07.2021. godine do isplate i iznosa od 19.678,11 dinara na ime obračunate zatezne kamate počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 13.07.2021. godine, i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u istom vremenskom periodu u iznosu od 81.116,57 dinara sa zateznom kamatom od 14.07.2021. godine do isplate i iznosa od 13.642,43 dinara na ime obračunate zatezne kamate počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 13.07.2021. godine. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog postupka u iznosu od 81.872,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove prvostepenog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, a stavom četvrtim izreke obavezana je da tuženoj naknadi i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilja podnetom tužbom traži isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je u spornom periodu isplaćivana plata obračunata množenjem koeficijenta njenog radnog mesta i osnovice, uvećana do iznosa minimalne zarade. U obračunskim listama za tužilju nisu posebno iskazane naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je, pravilnom primenom materijalnog prava, preinačio prvostepenu presudu.
Prema članu 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/17 ... 129/21), tužiljina plata, naknade i druga primanja utvrđuju se i obračunavaju prema propisima kojima se utvrđuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/17 ... 129/21), pored ostalog, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine (član 3. stav 1) i da koeficijent koji izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4. stav 1. i 2). Koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave utvrđeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Odredbom člana 118. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za ishranu u toku rada, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6). Prema članu 2. stav 2. tog zakona, njegove odredbe primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Sledstveno izloženom, supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u državnim organima i javnim službama nisu posebnim zakonom uređeni na drugačiji način. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun i isplatu plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, to navedena odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nije predviđena ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u javnim službama, a ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, domovima učenika, koji utvrđuje pravo zaposlenih u tim ustanovama na isplatu plate u visini minimalne zarade. S`obzirom da je tužilji naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate, ne pripada joj pravo na dodatnu isplatu ovih naknada koju potražuje podnetom tužbom, bez obzira na činjenicu da joj je isplaćena minimalna zarada.
Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
