.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 489/2018
04.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Šefketa Dolovac advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“ ..., čiji je punomoćnik Rešat Čakara advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1031/17 od 26.07.2017. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1031/17 od 26.07.2017. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1031/17 od 26.07.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 233/16 od 20.01.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene razlike zarade isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu uplati doprinose za PIO za period od 19.07.2012. godine do 20.11.2013. godine, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 74.220,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 1031/17 od 26.07.2017. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu plati neisplaćeni deo zarade, uz zaključak sudova da je tužiocu nepravilno obračunata i isplaćena zarada u spornom periodu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da je pobijana odluka doneta uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tuženi u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, to nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženog smatra posebnom, u smislu člana 404. ZPP.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate razlike u zaradi, podneta je 15.04.2014. godine, a pravnosnažna presuda protiv koje je izjavljena revizija je doneta 26.07.2017. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena primenom citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
